Zamak u Pragu

Praški zamak je neprolazni spomenik koji svaki posetilac mora videti ukoliko poseti Prag. Impozantna struktura, koja nadgleda ceo grad, je predstavljala sedište vladara i predsednika ove zemlje vekovima. Pored katedrale Svetog Vitusa ovde se nalaze brojni muzeji i spomenici koji se mogu posetiti zajedno sa zamkom.

Praški zamak je jedna od tri glavne turističke znamenitosti grada (Karlov most i astronomski sat zauzimaju prva dva mesta). Zamak se sastoji iz tri sekcije (dvorišta). U trećem dvorištu nalazi se prelepa katedrala Svetog Vitusa – najveća, najznačajnija i najlepša crkva u Pragu.

Prema arheološkim istrazivanjima i najstarijim pisanim izvorima Praški zamak je osnovao princ Borivoj 880. godine. Od tadašnje drvene strukture zamak se pod različitim vladarima menjao i razvijao da bi se danas ubrajao u najveće i najznačajnije zamkove na svetu. Za vreme Husitskih ratova (1416 – 1434) zamak nije bio naseljen. Nemiri su počeli nekoliko godina nakon što je Jan Hus spaljen živ na lomači 1415. godine pod optužbom da je bio jeretik. Jan Hus je bio sveštenik i reformator koji se suprotstavio katoličkoj crkvi jer je verovao da je korumpirana. U to vreme papa Jovan XXIII sa ciljem da se suprotstavi svom rivalu papi Gregoriju XII je skupljao novac od prodaje “oproštaja od greha” u Bohemiji. Ovakav čin je produbio jaz između Jan Husa i njegovih sledbenika Husita sa jedne strane i papstva sa druge. Tokom ovih ratova Papa je slao čak 5 krstaških pohoda protiv “Husitskih jeretika”.  Svaki pohod bio je bezuspešan.
Obnova zamka je započeta za vreme vladavine Ladislausa II Jagela 1485. godine. Ipak, 1541. godine požar je uništio veliki deo zamka.
Godine 1618. druga definestracija se dogodila u Pragu (čin bacanja osobe kroz prozor) što je označilo početak bohemijske pobune u kojoj zamak biva teško oštećen. Dva od četiri lorda regenta su bačena kroz prozor sa trećeg sprata behemske većnice. Okršaj se dogodio između katolika i protestanata jer su protestanti smatrali da su njihova prava u opasnosti zbog rastućeg uticaja katolika.
Ratovi koji su usledili doveli su do uništenja Praškog zamka. Mnoga umetnička dela koje je sakupio Rudolf II bivaju odneta u Švedsku nakon praške bitke 1648. godine.
Godine 1918, nakon duge vladavine različitih vladara, praški zamak je postao sedište predsednika Čehoslovačke. Danas je zamak rezidencija predsednika Republike Češke.

Cena karata za Praški zamak
Poseta zamku je besplatna. Posetioci mogu ući u dvorište zamka i prošetati oko katedrale Svetog Vitusa. U sastavu zamka se nalazi 10 muzeja (muzeji, spomenici, galerije). Za više informacija o cenama i o tome šta se može videti u muzejima pročitajte naš članak - Muzeji i spomenici Praškog zamka.
(!) Ulaz u jedan mali deo enormne katedrale Svetog Vitusa je besplatan; ukoliko posetioci žele da upoznaju celu građevinu potrebno je da kupe kartu.

Radno vreme Praškog zamka
Praški zamak
(1. april-31. oktobar) ponedeljak-nedelja 05:00-24:00h.
(1. novembar- 31 mart) ponedeljak-nedelja 06:00-23:00h.

Muzej i galerije Praškog zamka
(1. april-31. oktobar) ponedeljak-nedelja 09:00-18:00h.
(1. novembar- 31. mart) ponedeljak-nedelja 09:00-16:00h.


Interesantne činjenice

• Prema Ginisovoj knjizi rekorda Praški zamak je najveći antički zamak na svetu. Pokriva ukupnu površinu od oko 70,000m2.
• Za vreme Drugog svetskog rata, posle okupacije Češke, Adolf Hitler je proveo noć u Praškom zamku.
• Nakon okupacije Češke u Drugom svetskom ratu Praški zamak je postao centralno sediste Rajnharda Hejdriha, visoko rangiranog generala Gestapa. Glasine su kružile da je general imao naviku da stavlja Češku krunu na glavu. Prema legendi, ukoliko bi uzurpator stavio krunu na svoju glavu umro bi u roku od godinu dana. Ovo se zaista i desilo Rajnhardu koji je umro manje od godinu dana nakon što je stupio na položaj. On je podlegao ranama koje je zadobio nakon napada Čeških partizana.
• Dragulji sa krune, kraljevski skiptar, kraljevska jabuka i plašt se čuvaju unutar Praškog zamka. Sef sa dragim kamenjem sa krune se nalazi u najnepristupačnijem delu zamka, iza brave sa sedam ključeva. Ovi dragulji se retko pokazuju publici (poslednji put 1998 godine) a predsednik Češke je jedina osoba koja može da donese odluku kada će dragulji biti izloženi.
• Sedam ključeva su potrebni da bi se otvorio sef u kome se čuvaju kraljevski dragulji. Sedam ljudi u Pragu ima ove ključeve: predsednik Češke, premijer, nadbiskup, pedsednik skupštine, predsednik senata, kustos katedrale Svetog Vitusa i gradonačelnik grada Praga.
• Tradiciju “sedam ključeva” je započeo kralj Leopold II 1791. godine kada se saglasio sa tim da se dragulji vrate iz Beča u Prag. Dragulji su smešteni u trezor katedrale Svetog Vitusa iza vrata sa pet brava. Dodatne brave su otvarale kutiju u kojoj su dragulji bili čuvani.
• Svakog dana tačno u podne događa se ceremonija promene straže i zastave u dvorištu zamka.
• Tokom druge definestracije u Pragu dva katolička lorda regenta su pretpostavljali da su protestanti imali na umu samo da ih uhapse i kazne. Iznenađujuće je da su svi preživeli pad sa trećeg sprata (visina od 21 metra). Nakon incidenta, katolici su tvrdili da su ih spasili anđeli, dok su protestanti tvrdili da su aterirali na hrpu balege. Jedan od lordova koji je bio bačen kroz prozor, Filip Fabricius, je kasnije dobio titulu barona von Hohenfol što u bukvalnom prevodu znači – baron visokog pada.
• Praški zamak se smatra prvom znamenitošću kulturnog nasleđa Češke, dok kraljevski dragulji zauzimaju drugo mesto.