London je grad koji fascinira njegove posetioci brojnim kulturnim i istorijskim znamenitostima. To je grad koji odiše brojnim turističkim atrakcijama a zaista ih je mnogo za obići naročito ako na raspolaganju imate samo nekoliko dana. Mi smo sačinili listu na kojoj su istaknute najvažnije znamenitosti ovog grada koje nikako ne treba zaobići.
Trafalgar trg je jedan od najvažnijih i najprometnijih trgova u Londonu. Trg je osmi[ljen davne 1830 godine u znak sećanja na britansku pobedu protiv francuske i španske flote u bitci kod Trafalgara. Pored toga što je trg gde se ljudi rado sastaju i okupljaju Trafalgar trg je karakterističan i po tome što se ovde nalaze brojne kulturne i istorijske znamenitosti Londona. U središtu trga nalazi se Nelsonov stub, izgrađen 1843. godine u čast admirala lorda Nelsona koji je ubijen u akciji kao vrhovni zapovednik britanske vojske u bici kod Trafalgara. Na mermernom stubu, visine gotovo 50 metara nalazi se statua lorda Nelsona, a oko nje se nalaze statue četiri lava.Statua je izgrađena od rastopljene bronze iz kanona francuske mornarice. Na severnoj strani trga nalazi se Nacionalna galerija, a ispred nje se nalaze dve impresivne fontane koje su osvetljene kad padne noć.
Covent Garden je vrlo šarmantna četvrt Londona gde se nalazi veliki broj prodavnica, pijaca kao i terasa na kojima turisti ispijaju engleski čaj. Mesto je takođe puno uličnih umetnika koji često znaju napraviti jako dobre svirke i performanse.Ako se osvrnemo unazad područje na kom se danas nalazi Covent Garden je pripadalo vojvodi od Bedforda. Godine 1631 pretvoreno je u javni trg a trideset godina kasnije ovde su otvorene prve „prodavnice“ voća i povrća gde su se okupljali meštani kako bi pazarili sveže namirnice. Uskoro su počele da se otvaraju i cvećare. Kako je celo područje krenulo nezaustavivo da se razvija ovde je u XIX veku izgrađena prava pijaca koja je bila izdeljena po sekcijama i u celosti prekrivena.
Smeštena u vrtovima Kensington, ova palata je rezidencija britanske kraljevske porodice više od 300 godina. Od XVII veka Kensingtonska palata je dom nekoliko generacija britanske kraljevske porodice, od kralja Viljema III do kraljice Viktorije i princeze Dijane. Ubrzo nakon što je kralj Viljem Treći preuzeo presto 1689, u velikoj revoluciji, on je krenuo u potragu za boljom kraljevskom rezidencijom. Ovde se nije radilo samo o kraljevom hiru već je odluka donešena nakon konsultovanja sa lekarima koji su bili zabrinuti zbgo hronične astme kralja Viljema. Leta 1689 godine kralj Viljem Treći i njegova supruga kupili su Kensingtonsku palatu od grofa od Notingema, a spominje se u pojedinim zapisima cifra od 20.000 tadašnjih funti. Ubrzo je angažovan Kristofer Ren koji je radio na proširenju i ulepšavanju palate.
Kineska četvrt se izvorno nalazila u istočnom delu Londona gde su se po prvi put, u toko XVII veka naselio veliki broj kineskih mornara. Do početka Prvog svetskog rata ovde se otvorio znatan broj kineskih prodavnica koje su obezbeđivale namirnice i druge potrebštine za mornare. Kada je nastupio Drugi svetski rat ali i godina posle rata ovo područje je bilo u celosti opustošeno jer je Evropa bila nesigurna a nalazak posla u pomorstvu je bio jako težak zadatak naročito za osobe koje su bili stranci. Pojedini mornari i trgovci su se vratili kućama u Kinu dok su oni koji su ostali morali da se prekvalifikuju i prolazili su kroz teške ekonomske situacije sve do sredine XX veka.
Globe Teatar poznatiji kao Šekspirov Globe Teatar je jedan od najpoznatijih teatara u svetu iako ovo pozorište zapravo predstavlja repliku nekadašnjeg teatra u kom su se izvodil drame Viljema Šekspira. Prvobitno pozorište je bilo sagrađeno u XVI veku,a Šekspirove drame su bile stalne na repertoaru. U to vreme ovo je bilo najpopularnije i najuspešnije pozorište grada Londona. Upravo dok se održavala jedna od Šekspirovih predstava izbio je požar u Globe-u 1613 godine kada je izgoreo ceo krov kao i grede koje su nosile celu konstrukciju teatra. Već 1614 godine, na istom mestu je podignuto novo pozorište u kom su Šekspir i njegova grupa glumaca nastupali sve do 1642 godine kada su puritanci zatvorili sva gradska pozorišta.
