Luvr je muzej koji godišnje poseti preko 8 miliona posetilaca i zaista je jedna on najznačajniih znamenitosti grada svetlosti. Prosto je nezamislivo posetiti Pariz, a zaobići Luvr. Izgradnja bloka zgrada u kojima se nalazi današnji Luvr je započeta u XII veku za vreme vladavine kralja Filipa Drugog. Građevina se decenijama proširivala i polako formirala platu Luvr koja je služila francuskoj kraljevskoj porodici kao rezidencija. U XVII veku, za vreme vladavine kralja Luja XIV rezidencija je prebačena za Versaj a u Luvru su izložena umetička dela kraljevske porodice. U Luvru je počela da radi Kraljevska akademija slikarstva i skulpture.
Za vreme Napoleona kolekcije su bile znatno uvećane izmeđuostalog jer je Napoleon napao I osvojio Italiju, prisvojivši brojna umetnička dela čuvenih Italijanskih velemajstora kao što je bio Leonardo da Vinči, čija su dela izložena u Luvru. Kolekcija je obogaćena i za vreme Luja XVII, nakon čega se neprestano širila privatnim kupovinama ili donacijama.
Za vreme Francuske revolucije novoformirana vlada je odlučila da u Luvru trebaju da budu izložena umetnička dela Francuske i da dati kompleks zgrada treba da bude pretvoren u muzej. Godine 1971 Luvr je prvi put otvorio svoja vrata za javnost. Tada je u muzeju bilo izloženo više od 500 umentičkih dela mahom od kraljevske porodice ili crkve (data dela su bila oduzeta od strane države i smeštena u Luvru).
Velika stakleno-metalna piramida predstavlja glavni ulaz u muzej Luvr. Piramida je sagrađena 1989 godine po uzoru na egipatske piramide. Glavni arhitekta nije bio Francus, na opšte iznenađenje, već Kinez, Leoh Ming Pei. On je uspeo da smesti izuzetno modernu arhitekturu u klasičan francuski ambijent, a posetioci su puni divljenja kada ugledaju piramidu.
Sada se u muzeju Luvr nalazi oko 380.000 umetničkih dela, a od toga 35.000 su dela koja datiraju od perioda praistorije do XIX veka. Egipatska zbirka je naročito bogata a uključuje sarkfage Ramzesa Prvog i Ramzesa Drugog. Takođe su zastupljena umetnička dela iz doba Rima, Grčke i Bliskog Istoka. kroz 8 kustoskih odeljenja posetioci će videti i kako izgledaju islamska umetnost, dekorativna umetnost, skulpture, slikarstvo, grafika i crteži.
Posetioci bi trebalo da imaju na umu da je muzej jako veliki. Za obilazak celog muzeja bi trebalo oko 5 dana, pa bi bilo dobro da na biletarnici uzmete mapu kako biste odredili svoje prioritete – tačnije gde se nalaze ona dela koja ne biste želeli da propustite.
Najpoznatija slika Luvra je ujedno i najpoznatija slika na svetu. Naslika ju je Leonardo da Vinči a zove se Monaliza tj portret firentinske dame Lize del Đokonde. Slika je naslikana u ranom XVI veku. Slika je dugo bila izložena u Versajskom dvorcu ali je posle Francuske revolucije, kao i druga brojna dela kraljevske porodice, premeštena u Luvr. Postoje čak i priče da ju je Napoleon uzeo iz Luvra kako bi mu pravila društvo u njegovoj rezidenciji ali je slika nakon Napoleonovog proterivanja na ostrvo Svetu Jelenu ponovo vraćena u Luvr.
Ukoliko posetioci žele da vide Monalizu izbliza moraće da se naoružaju strpljenjem. Naime, grupe sa vodičima se ispred ove slike smenjuju kontinuirano tako da nije jednostavno uhvatiti „prozor“ i prići joj bliže. Slika se čuva ispod posebnog staklenog „oklopa“ koji je štiti od vlage. Da biste razumeli posebnost ove slike svakako vam preporučujemo da se dobro zagledate u istu.
Skulptura koja privlači najviše pažnje je Miloska Venera iz antičke Grčke, iz perioda 150 godina pre nove ere, a veruje se da prikazuje boginju Afroditu i boginju pobede, Niku (Nika sa Samotrake – tzv Krilata pobeda). Potom čuvena ploča Hamurabijvog zakonika koja izgleda zaista neverovatno. Jako interesantan je i Vavilonski lav – naročito jer nemamo priliku da vidimo puno Vavilonske umetnosti u drugim Evropskim muzejima. Potom su zastupljene slike velikih majstora kao što je Karavađo, Leonardo, Van Ajk, Rubens, skulpture Kanove, Rembrant itd.
„Splav Meduza“, možda i najčuvenije delo Teodora Žerikoa je ostala jedna od najbitnijih predstavnika romantizma i umetnosti uopšte .Umetnik je slikao 8 meseci ovo remek delo (7 metara dugačko platno) koje prikazuje potresne scene članova posade broda Meduza koji su bili prepušteni sami sebi na malon splavu od dasaka punih 17 dana. Ovde su se dešavale scene stravičnog nasilja i hanibalizma a od oko 150 članova posade koji su se našli na splavu preživelo je 15. I oni pukim slučajem jer je na njih nabasao brod Argus. Slika prikazuje očajne ljude u trenutku nade kada im brod dolazi u susret.
Još jedno remek delo koje bismo pomenuli je delo Paola Veronezea „Venčanje u Kani“. Reč je o venčanju na kom Isus Hrist vodu u vino pretvara.
Mogli bismo do u nedogled da nabrajamo umetnička dela Luvra, umesto toga preporučujemo vam, posetiti muzej. Vredan je posete i uživaćete sigurno.
Cena ulaznice za Luvr muzej
Regularna cena ulaznice: 17 €
Beplatan ulaz – za mlade do 18 godina, za malde od 18 do 25 godia starosti koji su rezidenti u EU.
Ulaz u Luvr je besplatan i svake prve subote u mesecu.
Radno vreme Luvr muzeja
Svaki dan od 09:00h do 18:00h
Utorkom je Luvr zatvoren
Interesantne činjenice
