Knosos palata je jedna od najposećenijih na ostrvu Krit. Ova minojska palata predstavlja značajno arheološko mesto za ostrvo Krit kao i za celu Grčku. Minojska civilizacija je nastala oko 3000 godine pre Hrista. Ova drevna civilizacija je doživela najveći uspon oko 1500 godine pre Hrista. Nazvana je minojska civilizacija po vrhovnom svešteniku i najvećem vladaru Minosu. Minojci su najstarija populacija na Kritu, a na ostrvo su se doselili sa grčkog kopna. Pogodovala im je klima na ostrvu kao i samo zemljište za uzgoj. Minojci su ovde podigli svoj glavni grad kom su dali ime Knosos. Odatle i palata nosi svoj naziv.
Palata Knosos bila je ceremonijalno i političko središte minojske civilizacije tokom bronzanog doba. Knosos je smatran najstarijim evropskim gradom, a brojao je 100.000 stanovnika. Smatra se da je palata napuštena oko 1100 godine pre nove ere iz nepoznatih razloga. Današnja palata je bleda kopija nekadašnje Knosos palate. Ovde je nekada bila pokrenuta proizvodnja izrade platna kao i škola. Smatra se da ovde nisu samo živeli monasi već je palata sližila kao građanski i ekonomski centar Knososa. Palata je podeljena na nekoliko sekcija.
Ova višespratnica je bila jako bogato ukrašena mozaicima i freskama koje ukazuju na tadašnje verske ceremnije. Ulaz u hram se nalazio na 3 lokacije, na severu, zapadu i jugu palate. Na zapadnoj strani se nalaze svečane sale i javne ostave, riznica kao i svetište. U jugozapadnom delu se ističu dvostruki rogovi – jedan od najznačajnijih simbola minojske religije.
Na istočnoj strani su se nalazile kraljevske odaje koje su vodile do soba za poslugu kao i svetište. Među najlepšim sobama je bila kraljičina soba sa freskama sa motivima delfina. U hramu se nalazila prostorija u kojoj se igrala drevna igra “Zatriki” vrlo slična današnjem šahu. Na istočnoj strani su se nalazile radionice, dok je na severnom delu naupečatljiviji bio teatar. U južnom krilu, nalazio se veličanstveni južni Propilos.
Knososova palata je bila najveće središte minojske moći. Takođe, usko je povezana sa grčkom mitologijom tj legendi o Lavirintu I Minotauru kao I o legend o Dedalu I Ikaru. Prema grčkoj mitologiji, poznati arhitekta Dedal dizajnirao je palatu tako složeno da niko od onih koji su ušli u nju nije mogao pronaći izlaz. Dedala se smatra najvećim izumiteljem drevne Grčke. Istovremeno je bio pravi zanatlija i umetnik. ‘Daedalus’, potiče od starogrčkog glagola ‘daedalo’, što znači ‘raditi s umetnošću’.
Pojedinci veruju da je Knososova palata ista ona palata na koju se poziva grčka mitologija u priči o Minotauru. Prema legendi, Tezej, princ iz Atine, čiji je otac bio drevni grčki kralj po imenu Ageaus - po kome je grčko more nazvano - otplovio je na Krit, gde je bio prisiljen boriti se protiv strašnog stvorenja zvanog Minotaur.
Legenda o Minotauru
Minotaur je bio pola čovek, pola bik, a u lavirintu - držao ga je kralj Minos, vladar Krita, koji je živeo u svojoj palati na Knososu. Minotaur je bio sin Monosove žene I bika. Međutim, kraljeva kći Ariadna zaljubila se u Tezeja koji je trebao da bude žrtva koja se prinosila Minotauru sa ostalim devojkama I mladićima iz Atine. Kad je ušao u lavirint da se bori protiv Minotaura, Ariadna mu je dala kuglu konca koju je odmotao, tako da je mogao pronaći put natrag prateći je. Jer iz lavirinta se nije moglo izaći. Tezej je ubio Minotaura, a zatim su on i Arijadna pobegli sa Krita, pobegavši tako od njenog besnog oca.
Legenda o Minotauru zapravo počinje puno ranije. Možete je pročitati na ovom linku
Cena ulaznice za hram Knosos
Regularna cena ulaznice 15 €
Grupna ulaznice za hram Knosos i Arheološki muzej u Heraklionu 20 €
Savetujemo vam da izabere ovu opciju jer odvojeno će vas ulaznice koštati 27 € - obe ulaznice, umesto grupne od 20 €.
