Bazilika Svetog Ambrozija ili na italijanskom Sant Abrodjo je remek delo romanske arhitekture sa nasleđem dugim 16 vekova. Ovu baziliku je sagradio biskup Ambrozije i jedna je od najstarijih religijskih građevina u Milanu. U ovoj bazilici se nalaze i mošti Svetog Ambrozija koji je preminuo u četvrtom veku, dok je kapela Svetog Viktora izuzetno poznata po zlatnim mozaicima koji datiraju iz šestog veka.
Baziliku je sagradio biskup Ambrozije izmedju 379. i 386. godine. Posvećena je hrišćanskim mučenicima koji su ubijeni kao žrtve progona tadašnjeg Rimskog carstva, a njihova tela su sahranjena u neposrednoj blizini crkve. Posetioci mogu da uživaju u scenama iz života Davida i Saula (prva dva kralja Izraela) na orginalno isklesanim drvenim vratima prekrivenim zaštitnim staklom koja datiraju iz četvrtog veka. Bazilika je dobila svoj konačni izgled između 1088. i 1099. godine kada je rekonstruisana u romanskom stilu. Iako su izmene bile radikalne, tri broda, tri apside i četvorougao su zadržani. Na obe strane bazilike se nalaze dve kule koje potiču iz različitih istorijskih perioda. Desna kula, nazvana “Torre dei Monaci”(kula monaha), sagrađena je u osmom veku i posvećena monasima koji su živeli u crkvi. Sa druge strane, leva kula, nazvana “Torre dei Canonici”(kula kanona) je sagrađena u dvanaestom veku. Tokom bombardovanja 1943. godine bazilika je teško oštećena, a naročito je stradala kupola i mozaici iza oltara. Unutar bazilike, dragocena umetnička dela su sačuvana, među kojima je kapela svetog Vikotra zlatnog neba i danas zajedno predstavljaju šesnaest vekova staru kulturu i svetsko nasleđe.
Interesantne činjenice
- Prema legendi, đavo je pokušao da svetog Ambrozija stavi u iskušenje ali je sam bio iznenađen da je čovek, umesto da poklekne pred tako velikim izazovom, pao u duboku molitvu. Đavo je bio do te mere ljut da je udario svojim rogovima u stub na ulazu u baziliku. Ukoliko obratite pažnju na stub blizu ulaza u crkvu, moći ćete da vidite rupe koje je đavo napravio svojim rogovima.
- Postojanje dve kule na bazilici predstavlja podelu unutar same crkve. Kula monaha je sagrađena u osmom veku, a monasi su je koristili kao zvonik tj. sredstvo sa kojim su pozivali svoje vernike na misu. Kanoni nisu imali tu mogućnost da koriste zvonik monaha, već su morali da sačekaju dvanaesti vek kada je njihova kula izgrađena.
- Izvorni naziv crkve je bio Basilica Martyrum (bazilika mučenika) zbog tela mučenika koja su sahranjena u blizini crkve. Kada je biskup Ambrozije preminuo, njegovo telo je položeno u crkvi, gde se i danas nalazi. Tada je ujedno i ime crkve promenjeno u bazilika svetog Ambrozija.
- Sveti Ambrozije je svetac i zaštitnik Milana, a bazilika jedan od glavnih simbola grada. Svake godine, sedmog decembra, organizuje se velika proslava u čast ovog sveca.
- Kada se ulazi u dvorište crkve, sa leve strane se nalaze dve obojene ploče koje su simbolizovale prisustvo templara.
- Pored tela biskupa Ambrozija, u bazilici počivaju i mučenici Sveti Gervasije i mučenik Sveti Potasije, kao i visoko rangirani rimski general Flavije Stiliko (tokom vladavine Teodosija, Flavije je bio najvažniji čovek u Zapadnom rimskom carstvu).
- Zmija u bronzi – skulptura koju posetioci mogu videti u bazilici – veruje se da je zmija bila poklon crkvi od Vizantijskog cara Vasilija. Zmija je biblijski simbol greha, ali je takođe antički simbol znanja i ozdravljenja. Čak i danas Asklepijev štap (zmija omotana oko štapa) se koristi kao simbol medicine.
Cena karte za baziliku Svetog Ambrozija u Milanu
Poseta bazilici je
besplatna.
2 € - ulaz u mali muzej drevnih remek dela napravljenih u periodu između sedmog i osamnaestog veka kao i poseta kapeli svetog Viktora zlatnog neba.
Radno vreme bazilike Svetog Ambrozija u Milanu
Od utorka do nedelje radno vreme bazilike je
09:30-11:45h /
14:30-18:00h;
Radno vreme muzeja: Utorak – Nedelja
10:00 – 12:00 /
14:30 – 17:30;
Zatvoreno: ponedeljkom.
