Fado muzika je tradicionalna portugalska muzika koja leči dušu. Sve emocije koje ste možda negde duboko sakrili i potisnuli unutar sebe, Fado muzika ih zove na površinu. To je melanholična muzika koja se ne propušta ako boravite u Portugaliji. Tradicionalna melodija koja budi osećaje.
Fado u prevodu znači sudbina, a kao muzički žanr je nastao oko 1820tih godina u Portugaliji. Glavna karakteristika Fado muzike je tužna melodija i tekst, posvećeni uglavnom moru i životu siromašnih. Smatra se da su fado pevali pomorci na svojm putovanjima praćenim nostalgijom za svojim domom, ali i siromašni stanovnici koji su živeli kod luka Lisabona. Kroz fado muziku su izražavali svoje emocije, prepričavali dogodovštine iz života. U Lisabonu iz mnogih lokala možete da čujete fado muziku, a posebno u starom delu grada Alfama. Ovaj deo grada nekada je bio za siromašne i ovde su počeli neki prvi zvuci fada. U njemu su živeli Portugalci, Španci, Brazilci, Afrikanci,a muzički utiacji svih tih zemalja je uticao na nastanak fada.
Koreni fado muzike, po nekim izvorima, potiče iz bivše kolonije Brazila, a neki smatraju da je fado deo severne Afrike, ali svi zajedno se slažu da se u fadu može čuti trabadur Provanse iz srednjeg veka. Izvodjači fado muzike su pevač ili pevačica u pratnji dva muzičara sa muzičkim instrumentima viole (portugalska gitara sa 12 žica) i gitare. Iako se fado prvobitno vezivao za siromašne, krajem XIX veka fado je dobio na značaju i kod bogataša, gde se kućama bogataša gitara zamenila sa klavirom.
Emocija koja se izražava kroz fado je najpribližnija portugalskoj reči “suadade” što bi značilo tuga, nostalgija ili čežnja ili žal za nečim. Iako sama reč označava teške emocije, opet u njoj se na neki način uživa. Mogli bi reč Fado poistovetiti sa sevdahom.
Kada je reč o vrsti muzike Fado, postoje dve vrste “Lisabonski Fado” i “Koimbranski Fado”. Iako se Lisabonski fado više preferira, koimbranski je prefinjeniji i nježniji.
