Kada je Petar Veliki 1703 godine rekao “Seci brezu, biće grad“, niko nije mogao ni da nasluti da će na tom istom mestu nići treći po veličini evropski grad. Od svog nastajanja Sankt Peterburg je čak četiri puta menjao ime. Prvo ime grada je bilo Sankt Peterburg a nakon Drugog svetskog rata ime je promenjeno u Petrograd. Nakon revolucije nazvan je Lenjingrad dok je posle raspada SSSR-a ponovo vraćeno ime Sankt Peterburg. Iako mnogi veruju da je grad dobio ime po Petru Velikom koji ga je osnovao, zapravo Sankt Peterburg nosi ime po svecu zaštitniku Petra Velikog, Simonu Petru. Ipak, od turističkih vodiča turisti često čuju potpuno druga imena ovog grada: mnogi ga zbog neverovatne lepote nazivaju „Severnom Venecijom“, drugi zbog prirodnog fenomena koji se događa u letnjim mesecima (fenomen belih noći, kada dan traje 24h) ga zovu grad „belih noći“ dok treći opet ga nazivaju „gradom heroja“ jer je opsada Sankt Peterburga (za vreme Drugog svetskog rata) trajala skoro 900 dana, milioni ljudi su umrli od hladnoće i gladi (građani su čak minirali ceo grad kako bi ga digli u vazduh u slučaju da Nemci uđu) ali grad nikada nije osvojen. Dok oni četvrti, najvažniji, sami građani Sankt Peterburga, ga zovu jednostavno Piter.
Nakon prvih godina izgradnje Petar Veliki je proglasio Piter prestonicom Rusije, dok su svi viđeniji Moskovljani morali da počnu gradnju svojih rezidencija na obali reke Neve. U Piter su potom počele dolaziti najznačajnije arhitekte iz cele Evrope, koji su učestvovali u izgradnji ovog velelepnog grada. Piter je tada, ali danas, predstavljao most između tradicionalne i moderne Rusije. Centar grada se tada smatrala Petropavlovska tvrđava koja je služila za odbranu grada od švedske invazije. Danas se na Zečijem ostrvu nalaze brojni muzeji, katedrala ali i nekadašnji zatvor u kom su ležali uglavnom politički zatvorenici, prvo oni koji su bili protivnici cara i tadašnje buržoazije a potom protivnici revolucije. Ugledni građani Pitera su ležali u ovom zatvoru kao što su bili Maksim Gorki, Dostojevski itd.
Za vreme Drugog svetskog rata grad je bio pod opsadom skoro 900 dana od strane nacističke Nemačke. Hitlerova direktna naredba je bila da se Piter sravni sa zemljom. Zbog velike zime, čestih prekida u isporukama hrane, koje su jedino dolazile preko zaleđenog jezera Ladoge (inače se prostor oko jezera Ladoge smatra prapostojbinom Slovena) i kontinuiranim bombardovanjem od strane okupatora u Piteru je umrlo oko 750.000 civila. Čak su građani, zbog sumnje da će Nemci ipak ući u grad, postavili eksploziv ispod pojedinih građevina kako bi digli u vazduh okupatore,kada jednom uđu u grad, a i sebe s njima, jer Piter nije smeo pasti. Na kraju, u oslobađanju Pitera poginulo je skoro dva miliona civila i vojnika a grad nikada nije pao u neprijateljske ruke. Nažalost, Nemci su uništili brojne građevine kao što je predivno carsko selo, ali je zalaganjem ruskih građana, sve renovirano i ponovo vraćeno u prvobitno stanje. Uništen je bio i čuveni Peterhof; jedino su sačuvane predivne figure sa kaskadne fontane jer su bile zakopane pod zemljom.
Nakon rata, a u cilju pomirenja odnosa između Nemačke i Rusije (istorijski gledano sve do Drugog svetskog rata, Nemačka i Rusija su imale dobre odnose), Nemačka je finansirala obnovu Ćilibarske sobe u carskom selu, koju su Nemci ukrali za vreme Drugog sveskog rata.
Danas je Sankt Peterburg jedan od najlepših gradova Evrope. Sa svojih 300 muzeja i 70 pozorišta predstavlja najveći kulturni centar Rusije i Evrope. U Piteru se nalazi jedan od najčuvenijih muzeja na svetu, Ermitaž, u kom je izloženo oko tri miliona umetničkih dela, za koje bi nam trebale godine ako bismo želeli da vidimo svaki. U Piteru se nalazi oko 600 mostova od kojih su 22 pokretni. Piter je dom pozorišta Marinski, jednog od najstarijih u svetu, a baletska akademija Vaganov je najstarija i najbolja baletska škola na svetu. Piter je rodna kuća Dostojevskog, Puškina, Jesenjina, Čajkovskog i Šostakoviča, kao i brojnih drugih imena svetske umetnosti. Ovo je grad neverovatne arhitekture, prelepih belih noći, umetnosti i kulture, i predivnih ljudi koji su na svoj Piter iznimno ponosni.
Toliko lepote na jednom mestu nema nijedan grad na svetu. Nepravedno nazivan severnom Venecijom, Sankt Peterburg je bajka čijem sjaju doprinose zlatne kupole Petropavlovkse tvrđave, Isakijevskog sabora, Crkve prolivene Isusove krvi i Admiraliteta. Ovo je dom Dostojevkog i Jesenjina, nalepšeg muzeja na svetu, Ermitaža, božanstvenog Carskog sela, čarobne reke Neve, bezbroj mostova i što je najvažnije dom predivnih ljudi kakve nećete sresti nigde osim u Piteru.
Petrozavodsk je glavni grad Republike Karelije. Ovo je takođe aktivan kulturni i turistički centar severozapadne Rusije. Petroyavodsk ima veliki boj muzeja, umetničkih galerija i izložbenih prostora. Lista turističkih atrakcija u Pterozavodsku se ne zaustavljaju samo na čuvenom muzeju Kizhi. Ovde se takođe nalaze brojne destinacije u kojima posetioci mogu uživati, a posebno je potrebno istaći da će posetioci takođe imati priliku da aktivno učestvuju u mnogim performansima, da uđu u ulogu umetnika, radnika ili moreplovca. Da svojim rukama stvore mala umetnička dela.
Moskva – grad koji se ne zaboravlja. Privuku vas te autentične emocije jednog naroda, jednog grada, koji ima kosmopolitski duh ali i lokalni šarm kome je teško odoleti. Kada stanete na Crveni trg osećate svu grandioznost ovog grada, pa onda skrenete pogledom na crkvu Svetog Vasilija Blaženog, te osećaj pređe u blaženost. Moskva je jedan od najvećih gradova Evrope, moderan, centar ruske države bogate istorijom koja nas vraća u prošlost vekovima unazad. Moskva je istorijski centar i moderan grad, savremene arhitekture, najlepšeg metroa na svetu, bogate kulturne baštine ali i noćnog života.
