Evo predloga za jednodnevni izlet na kome biste se upoznali sa jednim izuzetnim arheološkim lokalitetom, jednim manastirom i jednom vinarijom. Arheologija - čudesni Lepenski vir; Duhovnost – manastir Tumane i dobro vino – vinarija „DUŠA“ iz Kladova i još ponešto usput.
Golubac
U ovaj lep i uzbudljiv gradić na najširem delu Dunava lako se dolazi iz svih pravaca preko Beograda, Smedereva i Požarevca, a autoputem može da se zaobiđe Smederevo. Na ulazu u Golubac dočekaće vas srednjovekovna Golubačka tvrđava, monumentalnog izgleda sa svojih 10 kula i ovako pod skelama zbod detaljne rekonstrukcije. Iz centra grada putokaz vas navodi u Tumane i istoimeni manastir iz 16. veka, udaljen oko 10 kilometara od Golupca. Većina srpskih manastira, pa i manastir Tumane nalaze se ne slučajno u predelima izuzetne lepote i duhovnog mira, koji vas obuzima još dok prilazite manastiru. Smatra se da je ova uzbudljiva svetinja zadužbina Miloša Obilića o čemu će vam, kao i o istoriji manastira opširno govoriti neko iz bratstva manastira. Kada se upoznate sa istorijatom Tumana, domaćini će vas uputiti u Isposnicu Svetog Zosima, udaljenu oko jedan kilometar, ugrađenu u dve povezane pećine u steni koja dominira ovim predelom. Nedaleko je i čudotvorni izvor a iza njega prelepi vodopad. Iz manastira Tumane otići ćete sa osećanjem obodrenog i neizmerno bogatijeg duha. U Golupcu možete da ručate, svaki meštanin će vas uputiti u jedan od nekoliko vrlo dobrih restorana sa bogatim jelovnicima i pristupačnim cenama, mi ipak izdvajamo restoran „Zlatna ribica“ na obali Dunava zbog izuzetnog ambijenta, kuhinje i perfektne usluge.
Daleka istorija
Kada se dobro okrepite na obali Dunava koji tu izgleda kao ogromno jezero, nastavite Dunavskom magistralom prema Donjem Milanovcu i tu negde na polovini puta stižete u izvanredno uređeno arheološko nalazište Lepenski vir, odlično uređeno i celo smešteno ispod staklenog krova. Lepenski vir svedoči o životu na tom mestu od pre oko 9.000 godina, u ranom Neolitu. Posetioce će pored ostalog veoma iznenaditi dobro očuvani skeleti gorostasa, dvometraša, sa svim zubima u vilici!? Odlični kustosi detaljno će vas obavestiti o nastanku, istoriji, kulturi, građevinarstvu, ishrani i ostalim karakteristikama ovog mesta. Za posetioce je otvoren uglavnom od 10 do 17 časova, cene ulaznica su veoma skromne – 200 dinara za odrasle, 100 za decu i za grupne posete od najmanje 12 posetilaca.
Ljubaznost i spremnost domaćina manastira Tumane i Lepenskog vira da vas do detalja uvedu u najznačajnije činjenice o ova dva mesta, usloviće da poželite nešto lakše sadržaje, pa je onda dobra ideja da nastavite Dunavskom magistralom do Kladova i vinarije Duša, usput, sa obale videćete Trajanovu tablu iz doba ovog imperatora, izmeštenu na vidljivije mesto usled gradnje hidrocentrale Đerdap.
Pesak, sunce, Dunav, grožđe
Ove četiri reči su čarolija koja objašnjava kvalitet i pitkost vina vinarije „DUŠA“ iz Kladova. Poznato je da su peskovito tlo, obilje sunca, blizina reke i brdoviti predeli najbolji preduslovi za gajenje kvalitetnog grožđa.
Isto tako je veoma dobro poznato da od čarolije ne bi bilo ništa da ta tajanstvena gospođa nije praćena ozbiljnim radom, jer je proizvodnja vina veoma zahtevan posao. Tehnologija pravljenja vina je poznata do tančina, ali sa mnogo finesa, tradicionalnih iskustava, ličnih eksperimenata, tajnih otkrića koja se ljubomorno čuvaju, rečju, nepregledno polje za napredovanje u surovoj tržišnoj utakmici ogromnog broja vinarija. Pretežak i neizvestan posao, često zavisan od ćudi prirode, ali najlepši na svetu kažu vinari, dok Enolozi sumnjičavo vrte glavom.
Duša i vino
Jedinstven i veoma harmoničan spoj, bar ovde u nadomak Kladova. Mnogo je stepenica na putu pravljenja sjajnog vina, ali one ne vode na vrh, nego u podrum gde vino dobija svoje konačne atribute. Paradoks? Ne! Sušta istina. Zainteresovali smo se kako to rade u vinariji „Duša“. Razlog: već petu godinu za redom, njihovo belo vino „Duša Dunava“ tvrdoglavo održava pitkost i kvalitet, uprkos veoma različitim i ćudljivim vremenskim prilikama. Kažu: „Pažnja ne sme da vam popusti ni za tren, morate da ste stalno uz lozu, pa uz plodove, berbu ni dan ranije, a ni kasnije. Kada ste amortizovali ćudi prirode, posle je sve izvesnije, iako nije lakše, pažnja i dalje maksimalna, to troši snagu i dušu, koje daju sjaj vinu, a ono vam sve uloženo vrati kada ga probate i kažete: to je to, toči u flaše.“. Toliko košta stabilan kvalitet „Duše Dunava“, a to su prepoznali brojni potrošači i ozbiljni restorani koji u svojim vinskim kartama nude ovo plemenito vino. „Duša Dunava“ se cedi od sorte „Italijanski rizling“, koja je slađa od severnijih sestara (Rizlinga), što se odražava na jačini ne ugrožavajući neophodnu suvoću tih vina.
Duša Balkana
Neosporno je se mi Balkanci dičimo bogatom dušom, a u vinariji „Duša“ su ostavili dovoljno duše za dobro crno „Duša Balkana“ i novo roze vino koje su nazvali „Duša moja“ . Oba su (opravdano) u senci „Duše Dunava“, ali se na njima mnogo radi, pa su tako, eksperimentišući sa crnim vinom, dodali „Duši Balkana“ malo „Prokupca“ i još nekog grožđa,( neće da kažu kojeg) i znatno mu podigli kvalitet. Roze prave tek treću sezonu i veoma je pitak i konkurentan, biće još bolji, kažu.
Malo žestine
Ispeku i po neku rakiju, ali ne za tržište, nago za stalne mušterije da probaju i daju svoje mišljenje, pa možda naprave veću destileriju, odlična im je bila probna rakija od mešanog voća. Lako ih je pronaći, kao i dobar restoran za osveženje ili večeru pred povratak, ili još bolje pred počinak u bilo kom od desetak odličnih hotela i pansiona u Kladovu. Možda sledeći put krenemo od Kladova, pa prvo skoknemo do Turnu Severina preko Dunava u Rumuniji, a u povratku prema Negotinu i Rajačkim pimnicama, Zaječaru, Gamzigradu...Fantastična tura!
Milentije Beloševac
