Na ovoj stranici posetioci mogu naći listu turističkih atrakcija Užica. Odabrana lista sadrži znamenitosti, spomenike i manifestacije kako bi našim posetiocima omogućili jednostavan izbor onoga što mogu videti u zavisnosti od ličnih želja i raspoloživog vremena. Brojne priče i istorijski događali su vezani za Užice i njegove znamenitosti koje ohrabruju posetioce da saznaju više.
Stari grad, odnosno Užička tvrđava, prvi put se zvanično pominje u XIV veku. Njegovi ostaci nalaze se na grebenu koji je sa 3 strane okružen rekom. Na istočnoj, zapadnoj i južnoj strani su strme litice visine do 50m koje se spuštaju do reke, dok je jedni prilaz moguć sa severa. Iz nekadačnje tvrđave mogla se videti saobraćajnica izmedju Bosne i Srbije. Ona je u gornjem delu imala polukružnu kulu, u sredini su se nalazili objekti za čuvanje hrane i opreme, kao i za smeštaj vojnika, a u donjem vodenom delu je bila povezana sa rekom.
Centralno mesto u Užicu zauzima gradski trg, Trg Partizana, jedinstvenog urbanističkog dizajna u više nivoa. Glavno mesto okupljanja i mlađih i starijih generacija. Ovde se održavaju priredne, kao i kulturne i zabavne manifestacije. Iznad trga se nalaze pozorište i biblioteka, a okružuju ga park za najmlađe, bioskop i nekoliko kafića. U večernjim časovima saobraćaj na glavnoj ulici koja preseca trg se zatvara i pretvara u šetalište.
Ispod Starog grada, na Gradskoj plaži, na samo 10 minuta šetnje od Trga i centra grada, nalazi se Stari železnički most. Izgradnja ovog mosta, koji je prvobitno bio od armiranog betona, trajala je od 1921.-1924. i to je bio najveći luk mosta u Evropi, visine 45m. Srušen je 1944. pri povlačenju nemačke vojske. Na njegovo mesto postavljen je gvozdeni most preko koga je do 1974. godine vozio voz „Ćira“ koji je danas turistička atrakcija u Mokroj Gori, na rekonstruisanoj deonici „Šarganska osmica“.
Gradsku plažu zovu je i „užičko more“ a smeštena je ispod zidina Starog grada, na putu do hidrocentrale. Prvobitno se ovde nalazilo kupalište „Jadran“ na strani ispod hidrocentrale i u to vreme betonskog železničkog mosta. Kupalište je imalo drvene kabine, tramboline, klupe.Često je obnavljano nakon poplava, a posle Drugog svetskog rata nije opstalo. Pored ovog kupališta, bilo je još par popularnih mesta za rashalđivanje tokom letnjih vrelina, pa se sredinom prošlog veka počelo sa razmatranjem ideje da se napravi trajnije rešenje za kupalište.
Užička gimnazija postoji od prve polovine XIX veka, tačnije od 1839. godine i jedna je od najstarijih prosvetnih institucija u Zapadnoj Srbiji. Kada je Srbima priznata autonomija stvoreni su uslovi za otvaranje škola pa je ministarstvo prosvete donelo odluku da se u Užicu osnuje polugimnazija koja traje 2 godine. Godine 02.10.1839. počinje sa radom, a prvi postavljeni nastavnik je bio Milan Mijatović. Po novom kalendaru je to 14.10. kada je počela nastava prve gramatikalne klase, a taj datum se obeležava kao Dan škole.
