Topkapi palata

Veličanstvena Topkapi palata ili Palata topovske kapije se smatra jednom od najznačajnih znamenitosti Istanbula, kao i najvećim muzejem Turske. Mesto gde su živeli sultani, sluge, konkubane i mudraci. Ovo je bilo sedište osmanskih vladara 400 godina, a zvanicni spisi svedoče da je u palate živelo 4.000 duša.

Veliki bedemi skrivaju uređene bašte i dvorce na površini od 700.000 m2. Mehmed II Osvajač je podigao palatu nakon što je osvojio Istanbul. Topkapi palata je bila glavna palata sve do gradnje, možda najlepše današnje palate, Dolmabahče na Bosforu. Iako je nova palata preuzela mnoge funkcije, Topkapi je zadržala bitnije funkcije kao što su carske riznice, dzamija, kovačnice novca itd. Topkapi palata predstavlja srž istorije Osmanskog carstva. U njoj se nalaze razni istorijski spisi kao i najpoznatiji dijamant na svetu - dijamant Kasikci – ukupno ima 86 karata, a ukrašen je sa 49 dijamanata.

Palata je mesto je gde su se vodili državni poslovi, donosile važne odluke ali i mesto gde se nalazio sultanov harem i gde su se održavale raskošne zabave. Ova veoma bogata palata svakodnevno izaziva brojne uzdahe posetilaca. Svojim izgledom i bogatom istorijom privlači turiste iz raznih krajeva sveta, a često je jedna od glavnih razloga zbog koji se turisti odluče da posete Istanbul.
Topkapi palata se danas svrstava u red muzeja sa najbogatijim umetničkim delima, eksponatima, oruđem i oružjem. Godine 1924.zvanično postaje Carski muzej i njime upravlja Ministarstvo kulture i turizma.

Šetnja Topkapi palatom traje dugo, istraživanje istorije se na ovom mestu pretvara u avanturu. Možete da vidite i kočije i konje kako prolaze dvorskim baštama kojih ukupno ima 4, što daje dodatan osećaj da ste ušli u prošlost. Iako sama palata ima veliki broj značajnih prostorije, nisu sve otvorene za posetu.

Postoje 4 varata koje vode do dvorišta, Carska, Vrata pozdrava, Vrata čednosti  koja vode do harema i četvrta vrata pružaju prelep pogled na Bosfor i predstavljaju deo koji je sultan koristio tokom dana kao dnevni boravak. Palata je  podeljena u 4 dvora. Dvor Janjičara je bio namenjen za ured, druga vrata vode do carske većnice i riznice gde se nalazio kabinet Sultana po imenu Divan. U ovom delu je smešten dijamant Kasakci. Vrata čednosti vode do Harema, i ovaj dvor je najposećeniji. Posebno je zanimljivo otkriti ljubavni život sultana, koji su mogli zvačno da imaju 4 žene. Četvrti dvor je služio za dnevni odmor sultana, imao je veliki kamin ukrašen sa ukrasima iz XVII veka i veličantvenu terasu.

Takodje, jedna od karakterisitika Topkapi palate su lale. Kao što Plava dzamija ima pločice na kojima su naslikane lale, tako i Topkapi palata ima tulipane koji su jedan od simbola ovog grada i njegove istorije. Sultan Ahmet III je bio stastveni obožavalac lala, pa se tako one prostiru širom dvorišta Topkapi palate.

Ulaz u palatu Topkapi iznosi 200 turskih lira po osobi.
Za posetu Haremu potrebno je dodatnih 100 turskih lira po osobi.
Za djecu mlađu od 12 godina je besplatan, a za djecu mlađu od 6 godina ulaz u Harem je besplatan.

Prica o dijamantu Kasikci

• Godine 1669, jedan ribar prolazivši pored smetlišta Porfirogenitove palate u Istanbulu naišao je na nešto neobično, ličilo je na sjajni kamen. Ribar je stavio dragulj u džep, gde je i ostao nekoliko narednih dana dok se ribar nije našao na pijaci pored zlatarskih radnji.
• Pokazao je dijamant je prvom zlataru na kog je naišao. Zlatar je odmah prepoznao pravu vrednost kamena. Draguljar je rekao ribaru: "To je komad stakla, uzmi ga i nosi ili ako ti se sviđa daću ti tri kašike za to koliko bar da imaš za tvoj trud. Ribar je prihvatio njegovu ponudu kao fer cenu i otišao zadovoljan sa svoje tri kašike, a zlatar je dobio četvrti najveći dijamant na svetu.
• Druga verzija legend o dijamantu u kojoj je francuski oficir po imenu Pigo kupio dijamant u Indiji od maharadže Madrasa 1774. godine. Dragulj je goidnama kasnije stavljen na aukciju u Parizu, gde ga je kupila Napoleonova majka Marija Leticija Bonaparte.
• Nakon što su Napoleona proterali, dijamant je stavljen na prodaju da bi finansirao spas bivšeg imperatora. Čovek koji ga je na kraju kupio bio je ugledni Turčin. Na taj način se dijamant vratio u Carigrad, tamo gde je i pronadjen. Kada je Turčina pogubio sultan Mehmet II zbog sumnje za izdaju, svo njegovo bogatstvo je zaplenjeno od strane sultana I zavrsilo je u otomanskoj riznici.
• Sledeće pojavljivanje dijamanta je u vreme vladavine Sultana Mehmeta IV, oko 1800. godine. Najverovatnije je da je dijamant pripadao nekom Romejskom vladaru tj vladaru Istocnog rimskog carstva obzirom da je pronađen u Porfirogenitovoj palate.