Koloseum u Rimu

Koloseum je najveća preživela građevina nekada najmoćnijeg carstva sveta. To je simbol grada Rima a ujedno i građevina za koju je čula skoro svaka osoba na svetu. Predstavljao je simbol moći gde su robovi kao i slobodni ljudi tražili slavu. Kako je vreme prolazilo Koloseum je izgubio svoju svrhu dok nije postao glavna turistička okosnica koja danas pokazuje samo deo svoje nekadašnje slave turistima iz celog sveta.

Koloseum je amfiteatar, građevina koja je korišćena u drevnom Rimu kao mesto za javne spektakle. Ovi spektakli su varirali od duela gladijatora, gladijatora i životinja (medvedi, krokodili, lavovi, tigorvi, itd) do simulacije istorijskih bitaka i egzekucija. Koloseum je izvorno bio poznat kao Flavijev amfiteatar (Aphitheatrum Flavium) jer je izgrađen od strane jedne od dinastija imperatora antičkog Rima zvane Flaviji (vladali su od 69. n.e. do 96. n.e.). Konstrukcija ove kolosalne građevine je započeta 70. godine n.e. tokom vladavine prvog člana dinastije Vaspesijana a završena je od strane njegovog sina i naslednika Titusa, 80. godine n.e. Prema nekim izvorima potrebna sredstva za takav projekat su skupljena iz mnogobrojinih ratova, čak i iz velikog jevrejskog ustanka iz 70. godine n.e. i opsade Jerusalima.

Koloseum je najveći amfiteatar na svetu i prema određenim procenama mogao bi da primi između 50 i 80 hiljada ljudi. Lokacija na kojoj se nalazi amfiteatar je krajnje karakteristična. Nakon velikog požara 69. godine n.e. poslednji član dinastije Klaudije-Julije, Neron, je zauzeo opustošenu oblast i sagradio veliku palatu sa baštama “Domus Aurea”, koja se prostirala na čitavih 1.2km². Ovaj kompleks je imao i veštačko jezero, a nakon Neronove smrti na mestu jezera je sagrađen Koloseum. Neki smatraju da je to bio simboličan gest da se narodu vrati ono što je Neron prisvojio za svoju ličnu upotrebu. Ovo je ujedno i razlog iz kog se rimski amfiteatar nalazi u centru grada a ne na periferiji.

Godine 217. Koloseum biva teško oštećen u požaru koji je najverovatnije izazvao udar groma. Građevina nije bila u potpunosti obnovljena sve do 240. godine. Koloseum je prošao kroz brojne restauracije sve dok konačno nije izgubio svoju svrhu. Poslednje gladijatorske borbe se pominju oko 435. godine, ali se lovovi na životinje nastavljaju do 523. godine. U šestom veku mala crkva je sagrađena u areni, a sama arena je bila korišćena i kao groblje. Do dvanaestog veka veliki prazan prostor ispod tribina na kojima su nekada sedeli gledaoci je pretvoren u prodavnice i mesta za stanovanje. Koloseum je bio korišćen i kao zamak do 1349. godine kada je građevinu oštećena u velikom zemljotresu. Kasnije čak i jedan verski red se useljava u Koloseum i zauzima jedan deo građevine sve do kasnog 19. veka. Kako je vreme odmicalo, sa nekada slavnog Koloseuma su se skidali delovi koji su se na drugim mestima koristili kao građevinski materijal. Fasada ove građevine je obnovljena 1807. i 1827. godine, unutrašnjost je preuređena 1831, 1846. i 1930. godine dok je tokom vladavine Benita Musilinija arena biva u potpunosti istražena.

Cena karte za Koloseum u Rimu
Karta je validna i za rimske forume koji se nalaze odmah pored Koloseuma.
Regularna cena karte je 16 eura (€). Ako karte kupujete online onda se dodatno naplaćuje rezervacija od 2 eura.
Besplatan ulaz: osobe mlađe od 18 godina.
Pre nego što se odlučite da posetite ovu destinaciju savetujemo vam da proverite cene na zvaničnom vebsajtu rimskog Koloseuma.

Radno vreme Koloseuma u Rimu
Od poslednja nedelja u oktobru do 15-og februara radno vreme je: 8:30-16:30h (poslednji ulaz 15:30)
Od 16-og februara do 15-og marta radno vreme je: 8:30-17:00h (poslednji ulaz 16:00)
Od 16-og marta do poslednje subote u martu radno vreme je: 8:30-17:30h (poslednji ulaz 16:30)
Od poslednje nedelje u martu do 31-og avgusta: 8:30-19:15h (poslednji ulaz 18:15)
Od 1-og septembara do 30-og septembara: 8:30-19:00h (poslednji ulaz 18:00)
Od 1-og oktobara do poslednje subote u oktobru radno vreme je: 8:30-18:30h (poslednji ulaz 17:30)
Zatvoreno: 1. januar, 1. maj, 25. decembar.
(!) Ukoliko broj posetilaca dostigne 3000, novi posetioci koji ulaze u Koloseum mogu biti usporeni ili čak zaustavljeni iz sigurnosnih razloga.
Pre nego što se odlučite da posetite ovu destinaciju savetujemo vam da proverite radno vreme na zvaničnom vebsajtu rimskog Koloseuma.

Interesantne činjenice

Ime amfiteatra Koloseum najverovatnije potiče od imena statue imperatora Nerona (poslednjeg člana dinastije Julije – Klaudije) koji je umro 68 godine n.e. Ova Neronova bronzana stata je nazvana Kolos Nerona po čuvenom Kolosu sa Rodosa (jedno od sedam svetskih čuda). Tokom vladavine Hadrijana, ova statua je pomerena blizu Koloseuma, i od tog trenutka se povezuje sa amfiteatrom.
Nakon Neronove smrti, Kolos Nerona je modifikovan kako bi predstavljao rimskog boga Sol Invictus (bog Sunca u rimskoj mitologiji). Spomenik je pomeren je 127 godine n.e na poziciju pored Koloseuma uz pomoć 24 slona. Prema nekim izvorima ova statua je bila visoka između 30 i 37 metara – visoka koliko i statua slobode u Njujorku.
Spektakli u Koloseumu su mogli da traju danima, kao što se i desilo tokom inauguracije imperatora Titusa 80 godine n.e. kada su igre trajale 100 dana. Za ovu priliku centralna arena je korišćena kao bazen za pomorske bitke.
Ulaz u Koloseum je bio besplatan a glavni sponzor igara je bio Imperator. Druge eminentne figure drevnog Rima su finansirale spektakle u retkim prilikama.
Koloseum, kao najveći amfiteatar na svetu, je bio elipsoidnog oblika sa oko 50 metara visine, dužom osom od 188 metara, kraćom osom od 156 metara i sa 80 ulaza.
Sedišta u Koloseumu su bila podeljena u 5 sekcija. Sedišta najbliža podijumu arene su bila rezervisana za senatore. Iza njih su se nalazile tri sekcije namenjene različitim socijalnim staležima, dok su najdalja mesta zauzimali građani nižeg staleža. Na vrhu zgrade nalazili su se mahanizmi izgrađeni od tkanine i drveta sa ciljem da se zaštite gledaoci od Sunca.
Arena je bila prekrivena drvenim daskama i peskom, ispod čega se nalazio kompleksan sistem sa čekrkom koji je podizao gladijatore, životinje i scenografiju na scenu. Deo rekostruisane arene i ostaci nivoa koji se nalazio ispod nivoa zemlje danas se mogu videti u unutrašnjosti građevine.
Samo mali deo fasade je očuvan do danas, tj veći deo severnog dela strukture i manji zidovi koji predstavljaju originalne unutrašnje zidove građevine. Spoljni zidovi su bili napravljeni od kamena bez upotrebe maltera, a kamenje je zajedno držala gvozdena stega od 300 tona.
Godine 2013 više od 5.5 miliona ljudi je posetilo Koloseum, što pedstavlja 40 miliona evra prihoda samo od dove turističke atrakcije grada Rima.