Očaravajuća, fascinirajuća, neverovatna Versajska palata je izuzetno veliki kompleks koji se sastoji od palate, prelepih vrtova i brojnih drugih objekata koji su imali različite namene tokom istorije. Niko ne ostaje ravnodušan pred tolikim luksuzom i raskošću palate, sagrađene sa ciljem da se impresioniraju kraljevi posetioci. Malo je reći da palata nastavlja da obavlja svoju prvobitnu namenu, impresionirajući ovaj put hiljade i hiljade turista koji je posete svakoga dana.
Versaj je bilo selo bez nekog naročitog značaja, koje se nalazilo u blizini Pariza. Luj XIII po prvi put dolazi u ovo selo 1607. godine tokom jednog lova. Kralj otkriva lepotu ovog predela kao i činjenicu da su obližnje šume bile pune divljači. Kralj se zaitm, u još dva navrata, vraća u Versaj 1617. i 1621. godine. Kralju se do te mere svidela ova oblast, da u Versaju konstruiše izuzetno skroman lovački dom. Tokom perioda, od 1631. do 1634. godine, kralj pokreće obimne radove kojima se postavljaju temelji za izgradnju budućeg velelepnog kompleksa.
Tokom vladavine Luja XIII palata je narasla od jednostavnog lovačkog doma do zamka, ali tokom vladavine njegovog naslednika Luja XIV otpočinje realizacija kolosalnih radova koji će palati podariti sjaj u kome i danas možemo uživati. Kao i njegov otac, Luj XIV se zaljubljuje u ovu mesto i otpočinje sa izgradnjom palate. Postaje toliko fasciniran projektom da preuzima na sebe odgovornost glavnog arhitekte. Od 1682. godine Versajska palata postaje glavna rezidencija francuskog dvora i ovde je premeštena kompletna francuska aristokratija, kao i kompletna upravljačka birokratija države.
Luj XIV je nadgledao radove koji su trajali 50 godina njegove vladavine, a za koje je utrošeno neverovatnih 100 miliona livri (francuski zlatni novčić). Ipak, radovi na palati nisu bili završeni pre kraljeve smrti 1715. godine. Tokom vladavine njegovog naslednika Luja XV, palata je najpre kompletno napuštena u periodu od 1715. pa do 1722. godine, kada se mladi kralj vraća u palatu. On započinje obimne radove na palati- ukrašavanje fasade palate kao i izgradnju opere u sklopu palate, gde je čak i mladi Mocart nastupao još kao dete. U potrazi za privatnošću, Luj XV naređuje izgradnju brojnih apartmana unutar palate jer se nije osećao prijatno u velikim i imresivnim prostorijama izgrađenim tokom vladavine njegovog prethodnika.
Vladavina Luja XVI označava kraj francuske kraljevske dinastije, koja će se u Francusku vratiti tek po padu Napoleona. Luj XVI je čak odigrao bitnu ulogu u američkom ratu za nezavisnost. Nasuprot svom prethodniku, Luj XVI je bio veran svojoj ženi Mariji Antoneti od Austrije i čak joj je poklonio Petit Trianon, vilu u sklopu Versajskog kompleksa, koju je konstruisao Luj XV za svoju ljubavnicu Mme de Pompadour. Ipak, nezadovoljstvo naroda kraljevskom lozom je raslo u Francuskoj. Deo zasluge za to pripada i kraljevoj ženi Mariji Antoneti, čiji troškovi i ljubav prema luksuzu su je učinili izuzetno nepopularnom kod naroda. I kralj i kraljica su tokom Francuske revolucije pod pratnjom sprovedeni iz Versaja do Pariza, gde su pogubljeni 4 godine kasnije.
Danas Versajski kompleks predstavlja muzej koji se sastoji od brojnih atrakcija: Versajske palate, prelepih vrtova palate, imanja Trianon i Galerije kočija, koja se nalazi ispred palate. Bitno je napomenuti da je Versajski kompleks toliko veliki da bi posetiocima trebao jedan čitav dan (ili možda dva) da bi u potpunosti obišli sve atkracije palate.
Interesantne činjenice
Luj XIV (1638-1774) je bio kralj Francuske 72 godine, što je najduža vladavina u istoriji ove zemlje.
Ruski car Petar Veliki je posetio Versajsku palatu u dva navrata tokom 1717. godine. Tokom ovog perioda, palata je bila kompletno zanemarena jer se vlada Francuske preselila za Pariz.
Petog januara 1757. godine Robert-François Damien, dvorska sluga, pokušao je atentat na Luja XV-og. Damien je prošao pored kralja i njegove pratnje dok su se kretali kroz palatu i kralja ubo nožem u obliku olovke između 3. i 4. rebra. Misleći da ga je neko samo slučajno udario, kralj je dotakao bolno mesto i, videvši krv, shvatio da je neko pokušao da ga ubije. Zbog zamračenosti sobe nije se odmah posumnjalo na slugu, koga je izdala kapa koju nije skinuo pred kraljem, kako tvrde neki izvori. Atentator je mučen da bi se otkrili saučesnici, ali je zaključeno da se odlučio samovoljno na ovaj čin. Damienu je suđeno i on je pogubljen u martu iste godine.
Iako luj XV nije isključivo živeo u Versajskoj palati, u njoj je preminuo od posledica malih boginja.
Trećeg decembra 1777. godine, Benđžamin Frenklin (američki političar i naučnik) zajedno sa još dvojicom američkih diplomata, dolazi u Versajsku palatu tražeći pomoć od Francuske. Luj XVI se odlučuje da potpomogne američki rat za nezavisnost, šaljući trupe pobunjenicima i objavljujući rat Engleskoj.
Marija Antoneta, kraljica Francuske i žena Luja XVI, bila je jako nepopularna kod naroda zbog svojih neverovatnih troškova i luksuznog načina života. Jedan francuski kardinal, kardinal Rohan, prestao je da uživa naklonost kraljice, ali je jako želeo da se iskupi i da ponovo osvoji njenu naklonost. U toj želji upoznaje Mme de La Motte, koja ga uverava da je izuzento bliska sa kraljicom. Dotična ubeđuje kardinala da posreduje u kupovini dijamantske ogrlice. Ova ogrlica ni po čemu nije bila obična ogrlica, sastojala se od 650 dijamanata i koštala je basnoslovnih 1.6 milion livra (francuskih zlatnih novčića). Cena je toliko bila visoka da je i sama kraljica odbila da je plati u par navrata. Kardinal uspeva da se nagodi sa draguljarima i ugovara plaćanje u četiri rate, a ogrlicu predaje Mme de La Motte koja s njom nestaje. Po dolasku prve rate na naplatu, ljuta kraljica pokreće istragu, u kojoj se otkriva da je kardinal bio prevaren i da je Mme de La Motte uzela ogrlicu. Iako je kraljica u ovoj aferi bila potpuno nevina, a prevaranti uhapšeni i osuđeni, sama afera je prouzrokovala ogromno negodovanje naroda i učinila je kraljicu još nepopularnijom.
Cena karata za Versajsku palatu
Pasoš za Versajsku palatu (passport ticket)
Takozvana karta pasoš omogućava posetiocima pristup u: Versajsku palatu, prelepe vrtove palate, Trianon imanje, privremene izložbe i Galeriju kočija.
Cena pasoša za Versajsku palate je 20 eura (€).
Pasoš Versaja validan dva dana
Ova karta uključuje posetu svim atrakcijama kao i običan pasoš, samo što su posete dozvoljene dva uzastopna dana.
Pasoš Versaja validan dva dana iznosi 25 eura (€).
Karta za posetu samo Versajskoj palati
Ova karta omogućava posetiocima posetu: Versajskoj palati, prelepim vrtovima palate i Galeriji kočija.
Cena karte je 18 eura (€).
Cena karte za posetu Trianon imanju
Ova karta omogućava posetu Trianon imanju, privremenim izložbama u okviru imanja, vrtovima palate i Galeriji kočija.
Cena karte je 12 eura (€).
Besplatan ulaz: osobe mlađe od 18 godina, rezidenti Evropske unije mlađi od 26 godina, osobe sa invaliditetom sa svojim pratiocem.
(!) Bitno je naglasiti da je poseta vrtovima Versajske palate kao i Galeriji kočija kompletno besplatna, nevezano da li ste predhodno kupili neku od karata ili ne. Razlog ovome je zasigurno što je velika većina turista upravo zainteresovana za posetu samoj Versajskoj palati, koja predstavlja jednu od najpoznatijih atrakcija Pariza. Ove besplatne posete atrakcijama palate su, takođe, uključene u svaku od pomenutih karata, verovatno zbog toga da bi se sama ponuda učinila potpunijom.
(!) Biletarnica palate se nalazi sa desne strane pošto uđete u dvorište palate. Odmah po ulasku, primetićete red ljudi koji čekaju da uđu u palatu. Vodite računa jer ovo nije red za kupovinu karata nego red za ulazak u palatu. U slučaju da napravite grešku i da sačekate red bez karte, moraćete da iz reda izađete, kupite kartu pa zatim ponovo sačekate red.
(!) Audio vodiči za palatu su potpuno besplatni, tako da nemojte oklevati da uzmete jedan u jednoj od prostorija po ulasku u samu palatu.
Savetujemo vam da pre posete proverite cene karata i radno vreme na zvaničnom sajtu Versajske palate.
Radno vreme Versajske palate
Radno vreme Versajske palate je od 09:00 do 17:30h (zatvoreno ponedeljkom).
Radno vreme Trianon imanja je od 12:00 do 17:30h (zatvoreno ponedeljkom).
Radno vreme vrtova Versajske palate je od 08:00 do 18:00h.
Radno vreme Galerije kočija je od 12:30 do 17:30h (zatvoreno ponedeljkom).
Photo by Mathias Reding on Unsplash
