Karakaline terme u Rimu

Malo toga se danas može videti od nekadašnjih slavnih termi, ali iako je sjaj iščezao svaki deo ovog nekadašnjeg kompleksa nosi iskonsku priču o rimskom carstvu u koju vredi zaviriti.

Terme Caracalla ili Terme Antonini (po imenu dinastije Antonini) je sagradio rimski imperator Caracalla kao deo sopstevene političke propagande jer je želeo da ga narod prihvati i voli ali i da imaju po čemu da ga večno pamte. Rimljani iz ma kog socijalnog sloja su mogli da uživaju u ovom velelepnom kompleksu, dok su imućniji građani posećivali Agripine, Neronove i Trajanove terme.
Konstrukciju kompleksa je započeo Settimio Severo (rimski imperator, 146 – 211) 206. godine n.e. a radovi su završeni za vreme vladavine njegovog sina Karakale 216. godine. Terme su se zagrevale kroz takozvani hypocaustum (na satrogrčkom hypo znači ispod dok caust označava spaljen, zapaljen), sistem paljenja uglja ili drveta ispod tla kako bi se zagrevala voda koja je dolazila iz starog akvadukta. Izvorno su terme ukrašene sa dragocenim skulpturama od kojih su jedine sačuvane čuvena statua farneškog bika (helenska skulptura, najveća ikada sačuvana od antičkog doba do danas), farneški Herkules (antička statua Herkulesa je uvećana kopija napravljena u trećem veku n.e., dok je original napravljen u četvrtom veku p.n.e) i kolosalna 4m visoka statua Esklepija, grčkog boga medicine.
Terme su se sastojale od centralne frigidarium prostorije sa bazenom u kome je bila prohladna voda, tepidarium (prostorija sa bazenom u kome je bila voda umerene temperature), calidarium (soba kružnog oblika sa prečnikom od 34m sa u kojoj se nalazio bazen sa vrućom vodom), velike javne biblioteke i dve jednake ali odvojene postorije za tekstove grčkog i latinskog jezika. Ceo kompleks je mogao da primi više od 1500 osoba. Terme su se završavale sa natatio, bazenom na otvorenom, ukrašen sa šest enromnih granitnih stubova, a jedini očuvan stub se od 1563. godine nalazi na trgu Trinita u Firenci (dato mu je i novo ime: stub pravde). Ispod termi su se nalazili podzemne prostorije koje su omogućavale praktično upravljane kompleksom skriveno od očiju prolaznika. U jednom od prolaza pronađena je prostorija kulta Mitre, najveća ikada pronađena u Rimu u koju se ulazilo sa spoljašnje strane termi. Terme su se koristile sve do šestog veka kada je ceo kompleks bio nasilno zauzet od strane Ostrogota.
Od 16. veka u termama su sprovedene iskopine prema zahtevu pape Paola III, kada su iskopane brojne famozne skulpture, među kojima je poznato poprsje Belvedere, odneto u muzej Vatikana. Poprsje je ubrzo postalo predmet studija i divljenja od strane najvećih tadašnjih umetnika kao što su Mikelanđelo i Rafaelo.
          
Cena karata za Karakalina kupatila u Rimu
(!) Karta važi 7 dana za Terme Caracalla, Vilu Quintili i mauzolej Cecilia Metella
Regularna cena karte je: 6 eura (€).
Snižena cena karte je: 3 eura (€), (za građane EU između 18 i 24 godina)
Besplatan ulaz: za mlađe od 18 godina

Radno vreme Karakalinih termi u Rimu
Od poslednje nedelje u oktobru do 15. februara radno vreme je: 09:00 -16:30h (poslednji ulaz je sat vremena pre zatvaranja)
Od 16. februara do 15. marta radno vreme je: 09:00 – 17:00h.
Od 16. marta do poslednje subote u martu radno vreme je: 09:00 – 17:30h.
Od poslednje nedelje u martu do 31. avgusta radno vreme je: 09:00 – 19:30h.
Od 1. septembra do 30. septembra radno vreme je: 09:00 – 19:00h.
Od 1. oktobra do poslednje subote u oktobru radno vreme je: 09:00 – 18:30h.
(!) Ponedeljkom poslednji ulaz je u 13:00h.
Zatvoreno: 1. januar, 1. maj, 25. decembar.


Interesantne činjenice

• Godine 1960. Caracalline terme su ugostile gimnastičke olimpijske igre.
• Terme Caracalla su jedino arheološko mesto Rima koje je bilo oštećeno u zamljotresu koji je pogodio grad L'Aquila 2009 godine. (L'Aquila je 118 kilometara udaljena od Rima).
• Iznad bazena na otvorenom (notatio) su se nalazila bronzana ogledala koja su usmeravala sunčevu svetlost u bazen.
• Kolosalna mermerna statua farneški bik oslikava mit Dirke, suprugu Likosa, vladara Tebe. Ona je bila tetka Antiopi koja je zatrudnela sa svemoćnim Zvesom. Antiopa je od srama pobegla iz Tebe ali ju je kralj Likos ubrzo vratio kada je rodila blizance Amfiona i Zeta. Dirka je mrzela Antiopu koju je matretirala sve dok Antiopa nije uspela pobeći do pećine u kojoj se se nalazili njeni sinovi. Videvši da Dirka želi ubiti njihovu majku Amfion i Zet ubijaju Dirku vezavši je za bikovljeve rogove.
• Ceo drugi deo 20. veka centralni deo Termi je korišćen za koncerte i predstave na otvorenom naročito tokom letnje sezone Rimske opere.
• Kult Mitre u antičkom Rimu je obavijen velom tajni i prema nekim izvorima smatra se da postoje zapanjujuće paralele sa nastankom hrišćanstva. To je bio kult manjih grupa, neprivilegovanih građana i oslobođenih robova koji su svoje obrede sprovodili na zabačenim mestima, pećinama. Najvažniji motiv kulta je bio bog Mitra kako se bori sa bikom. Bik je bio simbol zla na svetu i zato je morao biti žrtvovan kako bi dobro pobedilo. Smatra se da su ovaj kult rimski legionari doneli iz Persije, mada drugi izvori ističu kako je nastao u samom Rimu u prvom veku n.e. Mnogobožački Rim je bio jako tolerantan prema ovom kultu, dok je za hrišćanstvo predstavljao ozbiljnu konkurenciju, pa je sudeći po predanju velika agresija bila usmerena protiv ovog kulta. Čitav niz svetilišta je namerno uništen i poharan kako bi nestali svi dokazi o njegovom postojanju. Paralele između hrišćanstva i kulta Mitre su bile u tome što obe religije slave rođenje svog boga 25 decembra, na dan zimske obratnice; Mirta je bio poštovan kako Bog Sunca i bio je jedini Bog kao i Bog Hrišćana. Razlika je bila samo u tome što je Mitra priznavao samo jedan pol – muški. Kraj kulta Mitre je bio predvidiv, naročito od 391 godine kada je Hrišćanstvo postalo zvanična religija cartsva.