Istorija Buenos Airesa

Grad Buenos Aires je osnivan dva puta. Prvo ga je osnovala 1536. godine ekspedicija koju je vodio kapetan Pedro Mendosa, koji ga je nazvao Nuestra Señora Santa María del Buen Aire (po svetici koja je štitila moreplovce i donosila im dobar vetar tj  buen aire). Mendosa je ubrzo postao prvi guverner čitave regije. Naseljavanje španskih moreplovaca na obale Argentine nije našlo na odobrenje od strane lokalnog stanovništva koji su se ubrzo pobunili. Pošto su Španci bili brojno minorni a nedostajale su im i zalihe te su bili primorani da se povuku.

Čitavih 50 godina kasnije Huan de Garaj je poveo daleko brojniju ekspediciju na isto mesto pri čemu je osnovan grad Trinidad 1580 godine. Zemlja je bila dodeljivana članovima ekspedicije, po principu slobodne volje, pa su moreplovci počeli sa uzgojem životinja i obradom zemlje gotovo istog momenta. Novi svet je obećavao mnogo. Međutim, za potencijal koji je imao, Buenos Aires je rastao prilično skromnim tempom, a luka, najveća u ovom delu sveta, je korišćena samo jednim svojim delom za trgovinu. U to su naravno bile umešane političke odluke Kraljevine Španije.

Zbog ogromne udaljenosti od drugih mnogoljudnih centara i male iskorišćenosti luke Buenos Aires je počeo da razvija sopstveni život, prevashodno posvećen uzgoju stoke, ponekom trgovinom i krijumčarenjem. Početkom XVIII veka naselja u Buenos Airesu i oko grada su se naglo širila duž reke Parane, gde se nalazilo plodno zemljište i brojne male reke kojima su se mogli kretati čamci. Argentina je u ovom periodu izvozila tone žitarica, sušene govedine, stočne kože za obradu, a sve je bilo namenjeno za plantaže severnijih zemalja Južne Amerike i Kariba.

Godine 1776 Buenos Aires je imenovan glavnim gradom novog podkraljevstva Río de la Plata. Krajem XVII i početkom XIX veka grad je doživljavao veliki ekonomski procvat a broj stanovnika se udvostručio na 43.000. Službena trgovina odražavala je položaj Buenos Airesa kao administrativnog središta potkraljevstva iako je Španija imala tendenciju da kontroliše čitavu regiju, tj najviše je bila zainteresovana za ubiranje prihoda od trgovine, poreza itd. U ovom período Španija je postala najznačajniji trgovinski parner Buenos Airesa.

Prema mnogim analitičarima reforme koje su sprovedene 1776 godine, na administrativnoj razini, su bile jako značajne, naročito zbog toga što je elita podeljena na dve grupe koje su imale različite ekonomske interese. Prva grupa je bila zainteresovana za razvoj trgovine i odnosa sa Brazilom i Karibima, dakle bliskim državama i Evropom, što čini ovu grupu prevashodno zainteresovanu za spoljna pitanja i međunarodnu trgovinu dok je druga grupa bila više zainteresovana za administrativne poslove na lokalnom nivou i lokalnu samoupravu. Ova druga grupa je ponajviše sarađivala sa Španijom i štitila njene interese.

Slobodarski duh Argentine i njenog naroda dolazi iz burne istorije ove države i uspešnosti njene borbe sa stranim okupatorima. Nacionalni duh je narošito ojačao 1806 i 1807 godine kada su Britanske trupe poražene i to u dva navrata. Zatim, 1808 godine Napoleon sa svojim trupama upada u Španiju i na presto dovodi svog brata. Istog trena Argentinci su pripremili tlo da preispitaju svoje odnose sa Španijom. Već 1810 godine nova vlada je izglasana a veze sa Španijom su prekinute. Ipak nije čitava zeemlja, a kamoli cela Južna Amerika bila spremna da krene istim putem. Borba za nezavisnost je trajala jako dugo.

Ostale provincije bivšeg potkraljevstva Bolivija, Paragvaj i Urugvaj odbile su da postanu deo nove zemlje kojom dominira Buenos Aires. Pri ovakvoj situaciji, gotov 30 godina Buenos Aires je vršio sve dužnosti centralne vlasti  u novoj zemlji dok je unutrašnjim provincijama bilo je dozvoljeno da idu svojim putem. Upravo su narednim decenijama date unutrašnje provincije najviše patile zbog čega su krenula u organizaciju svojevrsnog puča. Iako je puč doneo rezultate nova vlast nije organizovana na učinkovit način. Argentinci su pod vođstvom Martolomea Mitre porazili vojne snage u unutrašnjosti i uspostavili centralnu vlast a za centar je proglašen Buenos Aires. Datom promenom vlasti, 1880 godine, Buenos Aires je postao glavni grad Argentine.

U XIX veku, sa razvojem Evrope, opšte industrijalizacije, Argentina je krenula da cveta. Cela Evropa je bila zainteresovana za žitarice, meso i druge proizvode koji su dolazili iz Argentine. Početkom Prvog svetskog rata Argentina je postala jedan od glavnih svetskih izvoznika poljoprivrednih proizvoda. U periodu Prvog svetskog rata, u periodu između dva rata, i tokom Drugog svetskog rata u Argentini i Buenos Airesu su se naselili doseljenici iz Španije, Italije, Nemačke i ostatka Evrope. Benos Aires je pre svetskih ratova cvetao i brojne vile poput dvoraca iz Italije i Francuske su podignute. Tendencija vlasti je bila da Buenos Aires podseća na evropske prestonice. Tako je 1910 godine donešena odluka o izgradnji podzemne železnice i široke promenade.

Klasne razlike su počele da se formiraju između vladajuće elite i prostih radnika koji su uglavnom naseljavani u socijalnim stanovima u blizini njihovih radnih mesta. Pored Argentinaca najniži sloj činili su ljudi koji su dolazili iz ostalih zemalja Južne Amerike. Svi su oni postali pristalice Huana Perona koji je na vlast došao vojnim prevratom 1943 godine. Bio je predsednik Argentine punih 10 godina nakon čega je zbačen sa vlasti i prognan u izgnanstvo, a ponovo je za predsednika izabran 1973 godine, međutim ovaj put je na vlasti ostao samo godinu dana jer jer već 1974 godine preminuo. Peron je inače dozvolio nacističkim ratnim zločincima da migriraju u Argentinu. On je radio na socijalnoj reformi društva i omogućio jeftino obrazovanje koje je bilo dostupno svim slojevim društva. Deo novca iz državne kase se odvajao za siromašne slojeve zobg čeka je bio naročito podržan od strane radničke klase.

Anti-Peronove snage u vojsci, u pokušaju da ga izbace iz vlasti, naredile su Argentinskoj mornarici da bombarduje Trg de Mayo. Pokušaj državnog udara nije uspeo. Ipak Peron je ubrzo, u novom prevratu zbačen sa vlasti i prognan.

Još jedna ružna epizoda iz istorije Buenos Airesa koja je potresla ceo kontinent se desila za vreme vojne vladavine, od 1976 do 1983 godine, gde su privođeni osumnjičeni disidenti. Oni su ispitivani a mnogi se smatraju nestalim u tim ispitivanjima. Celi događaji su obavijeni misterijom. Svakako da su gubici ljudiskih života ostavili dubok trag u istoriji ovog grada. Nakon nemilih događaja Raul Alfonsin je proglašen novim predsednikom Argentine 1983 godine i odmah se krenulo u procese protiv bivšeg predsednika i generala koji su snosili odgovornost za nestale građane. Mnogi su bili osuđeni na doživotni zatvor.

Početak 2001 godine zabeležio je veliku ekonomsku krizu u celoj zemlji kada je narod izgubio poverenje u svoje banke, izmeđuostalog zbog naduvanog kursa između argentinskog peza i dolara. Nezaposlenost je iznosila oko 25% a brojni protesti su uzrokovali da predsednik Argentine Fernando de la Rua pobegne sa pozicije i iz zemlje. Mnogi su izgubili svoje ušteđevine a poslovi doživeli bankrote.

Danas ekonomska situacije nije idealna, ali Buenos Aires se smatra jako bezbednim gradom. Oduševiće vas njegova arhitektura, ali ono što će vas zauvek kupiti je narod koji ovde živi, dotaknuće vašu dušu na način na koji do sada niste spoznali.