Iako je život starih Egipćana bio prožet magičnim i religioznim aktivnostima njhova svest je bila veoma zaokupljena smrću. Smrt se smatrala presekom života, korakom koji se mora proći da bi se došlo do večnosti.
Sa razvojem sofisticiranog i kompleksnog društva, vladari prvih zajednica su se sahranjivali u grobnicama napravljenim od cigle koje su bogato ukrašavane. U vekovima koji će uslediti razvojalo se verovanje da se telo individue koja se sahranjuje treba očuvati.
Kada vladar umre, on odlazi kod svoga oca, Boga Sunca, Ra. Ovo je i razlog iz kog su građene piramide, one su predstavljale put faraona ka nebesima.
Nakon što se svečani posmrtni rituali završe, pokojnik bi se pojavio pred sudom i 42 božanska porotnika, među kojima je i bog Oziris, koji se smatrao velikim suncem podzemlja. On je taj koji je potvrođivao čistoću duše pokojnika i terao ga na „ispovest“. Pokojniku bi bila postavljena 42 pitanja od strane drugih bogova. Broj 42 je uveden jer je Egipat imao 42 regije. Pitanja koja su se postavljala su bila na primer: „Da li si nekada nekome uskratio hranu?“, „Da li si nekada nekome branio da se napije vode?“, „Da li si nekada ukrao nešto od nekoga?“ itd. Odgovor na svih 42 pitanja bi trebalo biti „NE“.
Ukoliko je neophodno, pokojnik bi pokušao da zavara bogove kako bi ostvario svoj cilj da ode u carstvo nebesko. Međutim process pred sudom je imao dva dela, gde se u drugom delu, nakon ispitivanja, pokojnikovo srce stavljalo na jedan tas vage dok se na drugi stavljalo pero, symbol boginje pravde i istine. Ukoliko su oba iste težine ili je srce lakše od pera pokojnik bi bio izopšten od ma kog greha u mogao je ići na nebesa. Ukoliko je srce teže od pera veliki krokodil bi progutao pokojnika.
