Svaka poseta Budimpešti uključuje obaveznu šetnju promenadom pored Dunava uz Madjarski parlement gdje se pored reke nalazi mnoštvo cipela napravljenih od gvoždja. Neke od ovih cipela su napravljene kao nove, neke kao već podosta iznošene, tu su muške, ženske, pa čak i dečije cipele. Sve ove cipele spaja ista istorijska tragedija koja je zadesila jedan narod, ne samo u Madjarskoj već u čitavoj Evropi. Pored cipela i u samim cipelama je moguće videti zapaljene sveće i ostavljeno cveće, a kao takve vremenom su cipele od gvoždja postale turistička atrakcija.
Ove cipele predstavljaju spomenik Jevrejima koji su u Drugom svetskom ratu stradali na ovom mestu i nestali u velikoj reci Dunav. Pored nekoliko spomenika žrtvama holokausta koji postoje u svetu, ovaj je možda i najemotivniji od svih. Priča počinje 1944. godine, kada je nemački Vermaht okupirao Madjarsku, kada na vlast dolazi Ferenc Salaši i politička partija kukasti krst. Više stotina hijada Jevreja iz Madjarske je u tom periodu Nemačke vladavine ubijeno. Jevreje bi poredali na samoj obali gde se danas nalaze cipele. Bilo bi im naredjeno da se izuju, zatim im je pucano u ledja nakon čega su njihova tela upadala u Dunav i išla nizvodno. Cipele koje su ostale na obali, Nemci su jako skupo prodavali, jer tokom Drugog svetskog rata bilo je jako teško kupiti nove cipele ili cipele uopšte.
Partija Kukasti Krst, je 1945. godine ugašena, a Salaš je osudjen na smrt. Preko 450 000 madjarskih Jevreja je ubijeno od strane ove partije. Cipele od gvoždja kao instalaciju je izmislio Janoš Togaj, a izlio (napravio) umetnik Djula Pauer.
Od 2005. godine, cipele su na ovom mestu na keju, gde ih stotine hiljada posetilaca obidje u toku godine
Autor teksta
Ljubiša Đuričić
Photo by Mandy Henry on Unsplash
