Monumentalni kompleks, jedinstven u svetu po svojim dimenzijama i očuvanosti. Dioklecijanove terme, najveće terme ikada sagrađene u nekadašnjem antičkom carstvu, u doba renesanse transformisane po nacrtima čuvenog Mikelandjela, danas predstavljaju kulturno nasleđe i deo nacionalnog muzeje Rima.
Sagrađene između 298. i 306. godine Dioklecianove Terme su pokrivale ukupnu površinu od 13 hektara na kojoj je moglo da se okupi oko 3000 osoba istovremeno. Unutar termi se nalazila velika bašta i jedna centralna građevina koja se sastojala od niza prostorija: frigidarium (prostorija sa bazenom u kome je bila prohladna voda), tepidarium (prostorija sa bazenom u kome je bila voda umerene temperature), calidarium (soba sa bazenom u kom je bila vruća voda) i natatio (bazen od 2.500 m2). Voda kojom su se snabdevale terme je dolazila sa akvadukta Aqua Marcia koji je koristio grad Rim još od ranog drugog veka. Dioklecianove terme su bile u upotrebi sve do opsade Rima 537 godine n.e. kada je kralj Ostrogota Vitig presekao akvadukte.
U šesnaestom veku biva odlučeno da se u sklopu termi sagradi crkva i kartuzijanski manastir koji se sastojao od velikog manastira, malog manastira i kuća za monahe. Poznati umetnik Mikelanđelo je bio zadužen za celokupan projekat. Iako je Mikelanđelo uspeo da odradi početni dizajn i učestvuje samo u početnoj fazi izgadnje, uoči njegove smrti 1564. godine, veliki manastir je dobio njegovo ime. Manastir je 1870. godine prisvojila država, a 1889. godine postaje prvo sedište narodnog muzeja rimskih antikviteta. Sa svojih 10.000 m2 površine i 100 jedinstenih stubova ovaj manastir je jedan od najvećih u Italiji.
Crkva Svete Marije anđela i mučenika (Santa Maria degli Angeli e dei Martiri) se u početku oslanjala na antičke zidine i imala je jednu kapelu posvećenu anđelima o kojoj se starao jedan od monaha. U međuvremenu Kartuzijanci su vršili pritisak da dobiju novi manastir. Tako je papa Pio IV angažovao Mikelanđela da poboljša kapelu u bazilici. Baziliku je dodatno izmenio Luiđi Vanviteli (Luigi Vanvitelli – italijanski slikar i arhitekta) 1749. godine kada su otvorena vrata ka nekadašnjem parnom kupatilu termi.
U sklopu temi danas se nalaze i muzeji:
Epigrafski muzej se prostire na tri sprata u sklopu Mikelanđelovog manastira i dvorišta gde su izložene više od hiljadu skulptura, mozaika i objekata iz svakodnevnog života nekadašnjeg velikog rimskog carstva. Svi predmeti predstavljaju istorijske kolekcije pronađene najčešće prilikom brojnih iskopavanja.
Praistorijski muzej: smešten na drugom spratu Mikelanđelovog manastira, muzej čine arheološka svedočenja o najranijim fazama antičke kulture u periodu između XI, X i početka VI veka p.n.e. Na osnovu pronađenih materijala i iskopina rekonstruisana je socijalna, ekonomska, religijska organizacija društva.
Cena karata za Dioklecijanove terme u Rimu
Karta je validna 3 dana i obuhvata posetu 4 razlicita muzeja – Palazzo Massimo, Dioklecijanove terme, Palazzo Altemps i kripta Balbi.
Regularna cena karte je: 7 evra (€).
Snižena cena karte je: 3,5 evra (€), (za gradjane EU izmedju 18 i 25 godina, za osobe starije od 65 godina)
Besplatan ulaz: za mlađe od 17 godina.
Pre nego što posetioci donesu odluku da posete ovaj muzej savetujemo da cene provere na zvaničnom vebsajtu Dioklecijanovih termi u Rimu.
Radno vreme Dioklecijanovih termi u Rimu
Od utorka do nedelje radno vreme je: 09:00 – 19:45h.
Muzej je zatvoren: ponedeljkom, 1-og januara, 25-og decembra.
Pre nego što posetioci donesu odluku da posete ovaj muzej savetujemo da radno vreme provere na zvaničnom vebsajtu Dioklecijanovih termi u Rimu.
