Muzeji Vatikana

Vatikanski muzej je najposećeniji muzej u Italiji. Milioni turista svake godine obilazi muzej sa željom da vide statue iz antičkog perioda (Rima i Grčke), galerije koje oduzimaju dah, dok će se izgubiti u sopstvenim mislima i emocijama pred lepotom Sikstinske kapele.

Osnivanje muzeja se vezuje za šesnaesti vek i papu Julijusa II koji je svoju kolekciju skulptura izložio u današnjem osmougaonom dvorištu muzeja. Buduće pape su dodatno upotpunjavale i obogaćivale kolekciju zbog čega danas posetioci mogu da uživaju ne samo u umetničkim delima kolekcije, veći u remek delima svih vremena kao što su: Sikstinska kapela, Galerija mapa, Galerija tapiserija itd.
Ceo kompleks muzeja se sastoji iz 25 sekcija, od kojih je najvažnije istaći:
Pinacoteca – umetnička galerija
Kolekciju čine umetnička dela najpoznatijih italijanskih slikara: Rafaela, Leonarda, Karavađa, Ticijana, Krespija i drugih.
Sikstinska kapela

Sikstinska kapela je sagrađena za vreme mandata pape Siksta (1475 – 1481) po kome je i dobila ime.
Kapela sadrži najznačajnije freske zapadne civilizacije. Prve freske na bočnim zidovima predstavljaju, sa jedne strane, Mojsijev život, a sa druge strane, život Isusa Hrista. Čuveni Mikelanđelo je bio zadužen za oslikavanje svoda Sikstinske kapele (površina od 800m2), dok je kasnije angažovan da uradi jednu od najlepših freski današnjice “Poslednji sud”.
Galerija mapa
Po želji pape Grigorija XIII, u šesnaestom veku, započeta je izgradnja galerije u kojoj su danas izložene topografske mape Italije koje je oslikao Ignjacio Danti (Ignazio Danti). On je u ovoj galeriji oslikao ukupno 40 panela (120 metara duge).
Rafaelove sobe
Ove sobe je oslikao čuveni italijanski slikar Rafaelo po kome su one i dobile ime. U njima je boravio papa Julijus II iz razloga što nije želeo da zauzme private odaje svog prethodnika. Zidove soba je prethodno oslikao Rafaelov učitelj Peruđino, ali ih je Rafaelo morao iznovana slikati prema želji Pape. 
Gregorianski Profane muzej
Ovaj deo muzeja sadrži originalne grčke skulpture i rimske kopije najbolje očuvanih mozaika koji datiraju iz perioda između prvog i trećeg veka nove ere.

(!) Slikanje bez blica je dozvoljeno unutar muzeja dok je u Sikstinskoj kapeli slikanje strogo zabranjeno.

Cena karata za Vatikanske muzeje
Regularna cena karte je 16 eura (€).
Snižena cena karte je 8 eura (€).
Snižena cena: deca između 8 i 18 godina starosti, studenti mlađi od 26 godina sa validnim indeksima.
Besplatan ulaz: deca mlađa od 6 godina, osobe sa invaliditetom preko 74%.
Pre negošto se odlučite da posetite ovu destinaciju, savetujemo vam da proverite cene na zvaničnom vebsajtu Vatikanskih muzeja.

Radno vreme Vatikanskih muzeja
Od ponedeljka do subote radno vreme muzeja je 9:00- 18:00h.
Blagajna se zatvara u 16:00h.
Muzej je zatvoren: nedeljom, 1. i 2. januara, 11. februara, 19. marta, 5. i 6. aprila, 1. maja, 29. juna, 15. avgusta, 8., 25. i 26. decembra.
Pre negošto se odlučite da posetite ovu destinaciju, savetujemo vam da proverite radno vreme na zvaničnom vebsajtu Vatikanskih muzeja.
 
Interesantne činjenice

• Godine 2011. oko 6 miliona ljudi je posetilo muzej Vatikana, što ga čini najposećenijim muzejom u Italiji. Ipak treba istaći da ovaj muzej ne pripada Italiji, već Vatikanu, papskoj državi u Rimu.
• Najpoznatija freska u Sikstinskoj kapeli  “Poslednjisud”  je remek delo Mikelanđela. Umetnik je kroz tri stotine likova oslikao drugi dolazak Isusa Hrista I poslednji božiji sud celog čovečanstva.
• Mikelanđelov “Poslednji sud” predstavlja revolucionarno umetničko delo. Na svim drugim freskama su figure obučene prema rangu i socijalnoj poziciji, dok je Mikelanđelo svoje likove oslikao bez odeće, gole, bez ma kakvog svrstavanja.
• Odmah pošto je završen “Poslednji sud”, konzervativnije Pape su zahtevale da se intimni, “sramotni”, delovi tela preslikaju tkaninama. Slikari koji su bili angažovani na ovom zadatku su u narodu dobili nadimak “braghettone” (“gaćar”). Čak ni tokom restauracije freske u dvadesetom veku, nisu skinute sve krpice sa intimnih delova tela.
• Sveti Bartolomej predstavlja grotesknu figure na freski “Poslednji sud”. On je odran živ i na ovoj freski, u svojoj levoj ruci, drži svoju oguljenu kožu, dok u desnoj ruci drži nož, predmet kojim su ga odrali. Prema mnogim teorijama, iskrivljeno lice koje se nalazi na odranoj beživotnoj koži je zapravo Mikelanđelov autoportret.
• August Prima Porta je mermerna skulptura rimskog imperatora Oktavijana Avgusta. Ova skulptura je pronađena 1863. godine u vili Livije (supruge imperatora). Skulptura je bosonoga, što se u doba antičkog Rima povezivalo sa bogovima i herojima. Ovo remek delo se s vremena na vreme izlaže u muzeju u Vatikanu.
• Sikstinska kapela se zatvara za posete tokom konklave (izbori za novog Papu). Kapela je postala mesto konklave odmah pošto je završena krajem petnaestog veka. U period između 16.i 19. veka, mesto izbora je premešteno u Kvirinale palatu, ali je nakon 1870. godine, kada su italijanske snage zauzele Rim, Sikstinska kapela ponovo postala stalno mesto konklave.