Zamak Sant Anđelo u Rimu

Osim Koloseuma i Vatikanskih muzeja zamak Sant Anđelo predstavlja jednu od najznačajnijih turističkih znamenitosti u Rimu. Ovo je jedna od građevina koja je sačuvana još od antičkog perioda a svako ko odluči da je poseti biće oduševljen pogledom sa poslednjeg nivoa zamka sa kog Rim sija svojim punim sjajem.

Ovu impresivnu građevinu izgradio je rimski imperator Publio Elio Trajan Hadrijan poznatiji kao imperator Hadrijan između 123 i 139 godine (on je takođe sagradio Hadrijanov zid u današnjoj Velikoj Britaniji). Ovaj zamak je služio kao njegovo večno počivalište gde su posmrtni ostaci njegove supruge i dva sina takođe položeni. Zamak je sagrađen na zapadnoj obali reke Tiber a sa gradom ga je povezivao most Elio koji i danas stoji, istina u svom modernom baroknom izgledu ukrašen sa skulpturama anđela (delo vajara Đan Lorenca Berninija). Ceo jedan vek građevina je predstavljala grobnicu sve dok je imperator Aurelije nije uvrstio u odbrambeni sistem grada zbog visine i pogodne strateške pozicije zamka.
Prema legendi, tokom 509 godine izbila je kuga u Rimu. Istovremeno Papa Gregorije I je imao viziju da treba da povede povorku prema mauzoleju. Kada je povorka stigla do mauzoleja Papa je imao još jednu viziju u kojoj se na vhu zamka pojavio Arhanđel Mihajlo kako vraća svoj mač u korice. Papa Gregrije je ovo protumačio kao znak da će epidemija stati. Od tog dana građevina je dobila novo ime – Zamak Sant Anđelo. Zbog toga se na vrhu zamka nalazi statua Arhanđela Mihajla kako vraća svoj mač u korice.

Nakon ovog događaja zamak je postepeno prešao pod papsku upravu. Tokom trinaestog veka Papa Nikola III je izgradio zaštićeni prolaz “Pasetto di Borgo” između bazilike Svetog Petra i zamka, jer je smatrao da je vatikanska palata nedovoljno zaštićena.
U petnaestom veku papska rezidenca je sagrađena unutar zamka. Pored toga što je bogato ukrašen zamak je i dodatno utvrđen po naređenju pape Klementea VII kako bi se odupreo sedmomesečnoj opsadi Karla V.

Godinama je zamak korišćn za političke zatvorenike gde su se mnoge slavne osobe susrele sa svojim krajem kao što je čuveni Đordano Bruno, poznati pesnik, matematičar, filozof i astrolog.
Nakon ujedinjenja Italije zamak je bio korišćen kao oružarnica da bi godinama kasnije postao muzej. U njemu su izložene kolekcije oružja, skulptura i slika, jako važno je istaći da nije ni blizu bogat kolekcijama kao drugi muzeji u Rimu. Pogled sa vrha zamka je zaista spektakularan – odavde možete videti gotovo ceo Rim.

(!) Obratite pažnju na stepenice! Ali zaista, obratite pažnju na stepenice. Mi smo bili svedoci kada se čovek okliznuo i pao, što se neretko događa. Zbog nemarnosti, stepenice su istrošene i potrebno je da vodite računa kako silazite. 

Cena karata za zamak Sant Anđelo u Rimu
Regularna cena karte je 10 eura (€), (sklona izmenama ukoliko su organizovane dodatne izložbe u zamku)   
Snižena cena karte je 5 eura (€).
Besplatan ulaz: građani EU mlađi od 18 godina, osobe sa invaliditetom i njihovi pratioci.
Snižena cena: građani EU između 18 i 25 godina starosti.
Pre nego što se odlučite da posetite ovu destinaciju savetujemo vam da proverite cene na zvaničnom vebsajtu zamak Sant Anđelo.

Radno vreme zamka Sant Anđelo u Rimu
Od utoraka do nedelje zamak je otvoren 9:00 – 19:30h.
Zamak je zatvoren: ponedeljkom, 1. januara , 25. decembra.
Pre nego što se odlučite da posetite ovu destinaciju savetujemo vam da proverite radno vreme na zvaničnom vebsajtu zamak Sant Anđelo.

Interesantne činjenice

• Većina izvornih dekoracija mauzoleja su izgubljene jer je građevina pretrpela značajne izmene naročito  kada je postala vojno utvrđenje 401 godine. Urne su razbacali Vizigoti 410 godine dok je većina bornzanih i kamenih skulptura bacana na Gote dok su tokom 537 godine opsedali Rim.
• Ipak jednu od urni su uspeli da sačuvaju i smtra se da je to najverovatnije urna imperatora Hadrijana. Donešena je u katedralu Svetog Petra gde je isprva pokrivala grobnicu Ota II (jedini nemački vladar koji je sahranjen izvan Nemačke) a zatim je premeštena u renesansnu krstionicu.
• Pošto je zamak korišćen kao zatvor imao je mnogo ćelija.  Najsurovija je bila ventilacioni otvor sagrađen za Hadrijanov mauzolej. Ćelija je bila toliko mala da zatvorenik nije mogao da se uspravi niti da legne.
• Zatvorenik Benvenuto Ćelini (umetnik, vajar i zlatar) je uspeo da pobegne iz ovog zloglasnog zatvora 1538 godine. Jedne noći tokom proslave u zamku on je uspeo da se spusti niz zidove zamka koristeći posteljinu kao uže. Iako je tokom bega polomio nogu uspeo je da pobegne. Nažalost kasnije je ponovo zatvoren u “mnogo sigurniju” ćeliju.
• Krdinal Đovani Batista Orsini je takođe bio zarobljen u zamku, pod optužbom da je pokušao da otruje Papu. Njegova majka i ljubavnica brinući za kardinalov život su posetile Papu sa predlogom da razmene Orsinija za izuzetno redak i dragocen biser, znajući da je Papa iz porodice Bordžija opsednut biserima. Papa je svoju reč ispoštovao, ali pošto nije bilo precizirano on je ženama vratio kardinalov leš. 
• Hadrijanov zid u Velikoj Britaniji je bio dug 117 km, širok 3 metra i vosok 5-6 metara. On je obeležavao severnu granicu carstva.