Milošev konak se nalazi u izuzetno lepom Topčiderskom parku u Beogradu. Ovaj muzej govori o burnoj istoriji Srba pod turskom okupacijom i njihovoj večnoj težnji za nezavisnosti. Muzej, kroz eksponate, prikazuje kulturne i društvene promene i prelazak jednog društva sa orijentalnih na evropske civilizacijske tokove.
Milošev konak je podignut 1831. godine prema želji kneza Miloša (vođa Drugog srpskog ustanka protiv Otomanskog carstva). Knez Miloš je sa Turcima uspeo da sklopi dogovor o tursko-srpskoj upravi u Srbiji, koja se na kraju svela na to da su Turci mogli ostati u zemlji i živeti u gradovima. Miloš je namenski naložio izgradnju konaka na Topčideru jer se ova lokacija nalazila u neposrednoj blizini Kalemegdana (beogradske tvrđave) koja je tada bila u Turskoj nadležnosti. Na ovaj način Miloš je mogao nesmetano i što je još važnije da na vreme primeti svaku delegaciju ili vojsku koja se približavala konaku.
Muzej je smešten u zgradi na dva nivoa. Na prvom spratu su izloženi predmeti i odeća iz vremena vladavine Turske u Srbiji, dok se na drugom nivuo nalaze eksponati koji svedoče o evropskom uticaju na život i kulturu u Srbiji.
Cena karata za Konak kneza Miloša u Topčideru
Regularna cena karte je: 200 din.
Snižena cena karte je: 100 din.
Snižena cena: za penzionere, decu i studente.
Besplatan ulaz- deca do polaska u školu.
Svakog utorka ulaz je besplatan.
Našim posetiocima savetujemo da provere cene karata i radno vreme na zvaničnom sajtu Konaka kneza Miloša u Topčideru.
Radno vreme Konaka kneza Miloša u Topčideru
Od 1. oktobra do 1. aprila
Od utorka do nedelje radno vreme muzeja je: 11:00-16:00h.
Od 1. aprila do 1. oktobra
Od utorka do nedelje radno vreme muzeja je: 10:00-20:00h.
Interesantne činjenice
- Smatra se da je impozantni platan koji se nalazi ispred ulaza u muzej posađen u isto vreme kada je izgrađen konaka 1831. godine, što znači da je platan preko 185 godina star. Zbog svog značaja i godina platan je zaštićen kao spomenik prirode 1979. godine. Impresivno drvo je visoko 34 metra, obim stabla mu je veći od 7 metara, dok je obim krošnje celih 49 metara. Kako bi se sprečilo lomljenje grana ovog platana 17 metalnih stubova su morali biti instalirani na koje se danas spoljne grane krošnje naslanjaju.
- Drugi stepenik na drvenom stepeništu po ulasku u konak je nešto veći od prvog. Legenda kaže da je stepenik sa namerom napravljen viši da bi oni koji po prvi put dolaze u konak na njega zapeli. Ovako bi Miloš znao da mu neko po prvi put ulazi u kuću.
- U jednom ćošku prizemlja nalazi se jedan od retkih drvenih topova napravljenih za vreme Drugog srpskog ustanka. Ovi topovi su imali više simboličnu nego upotrebnu vrednost. Njima se oglašavao početak boja, a u nekim situacijama su korišćeni sa ciljem da zbune protivnika, koji bi bio iznenađen kada bi čuo da slabo nauražani pobunjenici imaju topove.
- Za drveni top je vezana jedna anegdota. Naime, pošto su ovi topovi bili drveni i pod pritiskom skloni pucanju, jedan ustanik je rekao: “Kad ovako pobi nas, kako tek onda pobi Turke”.
- Posetioci bi trebalo da obrate pažnju na bravu na ulaznim vratima konaka. Ova brava sa velikim ključem se i danas koristi za zaključavanje muzeja posle toliko vremena.
- Knjige utisaka se čuvaju od 1950. godine u ovom muzeju. Ukoliko su posetioci posetili konak sa roditeljima pre dosta godina i ostavili pisani komentar, izuzetno ljubazno osoblje muzeja će naći stranice knjige iz tog perioda omogućivši posetiocima da ponovo pročitaju sopstvene utiske o poseti. Ukoliko do sada posetioci nisu imali priliku da posete muzej, neka ovaj put obavezno ostave komentar, jer možda ga kroz niz godina sa svojim pokolenjem ponovo pronađu.
