Priču o sabornom hramu Hrista Spasitelja je najbolje započeti manifestom cara Aleksandra I, po čijem nalogu je i zapošeta gradnja hrama. Manifest je izložen na ploči u hramu a glasi ovako:
“Narode ruski, junačkog potomstva hrabrih Slovena! Nebrojano si puta slomio zube onih divljih zveri koje su se ustremile na tebe, da te progutaju. Priberi se i pođi sa krstom časnim u srcu i oružjem u ruci i odolećeš svakoj ljudskoj sili i napasti”.
Veruje se da je car Aleksandar I odlučio da gradi hram isto dana kada su Napoleonove trupe napustile Moskvu, što se desilo na Božić 25. decembra 1812 godine. Car je hram podigao u znak zahvalnosti Bogu što je Rusiju spasio od propasti. Kako se dan ruske pobede poklapao sa Božićem odlučeno je da glavni oltar budućeg hrama bude posvećen Hristovom rođenju. Važno je istaći da je u doba carske Rusije ovo bio glavni saborni hram u zemlji.
Prvobitni plan hrama je radio švedski arhitekta Karl Vitberg čije je ideje car podržavao i naprestano ga je gurao u karijeri, ako se tako možemo izraziti. Nakon smrti cara Aleksandra kog je Nasledio Nikolaj I, otvorila su se mnoga pitanja oko gradnje hrama koji još nije bio završen. Finanisje su dovođene u pitanje a Vitberg je čak bio optužen za velike pronevere, iako se njegova nevinost znatno kasnije utvrdila.
Arhitekta Konstantin Ton je preuzeo projekat, a gradnja hrama je ubrzo nastavljena. Oslikavali su ga umetnici iz cele Rusije pune 44 godine. Hram je osveštan na Vaskrs 1883 godine. Bio je jedno od najlepših zdranja carske Rusije, sve dok na vlast nisu došli boljševici. Boljševici su nakon Oktobarske revolucije brojne hramove i crkve pretvarali u stovarišta, mesta za odlaganje oružja i otpada, a Saborni hram su, odlučili da sruše. Smatra se da je odluka doneta zbog neposredne blizine hrama samom Kremlju, te da su nove vlasti želele da tu naprave velelepnu “Palatu sovjeta”. Palata nikada nije izgrađena jer je zamišljeno rešenje bilo jako skupo za igradnju - palata je trebalo da bude visoka 415 metara i da predstavlja najvišu građevinu u svetu, dok se na vrhu trebala nalaziti statua Lenjina. Saborni hram je srušen ogormnom količinom eksploziva od kog se tresla cela Mosva. Rušnje se dogodilo 5 decembra 1931 godine iz više navrata.
Pošto se mesto na kom se nalazio hram nalazilo u centru grada morala se naći neka druga namena kako mesto ne bi ostalo “neupražnjeno” te se u doba Hruščova ovde otvorio bazenski kompleks. Punih 40 godina su se Moskovljani ovde kupali dok se struja na vlasti nije promenila i počelo ponovo da se govori o izgradnji starog hrama. Izgradnja je započeta 1990 godine uprkos teškoj ekonomskoj situaciji u zemlji, a javnost je podržavala gradnju. Izvučeni su crteži iz arhiva kako bi hram bio identičan kao onaj sagrađen u XIX veku. Novi hram je osveštan 19 avgusta 2000 godine.
Hram je zaista prelep. Nekada su se na zidovima starog hrama nalazila imena vojnika i oficira koji su stradali u ratu protiv Napoleona, za Rusiju.
Posetiocima preporučujemo da posete hram, kao i da obrate pažnju na predivne skulpture koje se nalaze na fasadi. Bićete oduševljeni.
Interesantne činjenice:
Godine 1926. godine u Rusiji je izliveno posljednje crkveno zvono, a peći za livenje su se gasile. Prošlo je skoro 70 godina kada je komisija za uređenje hrama Hrista Spasitelja raspisala je konkurs za pravo proizvodnje zvona za hram. Izlivena su čuda od skoro 30 tona koja zvone samo četiru puta godišnje, na velike pravoslavne praznike.
Radno vreme sabornog hrama Hrista Spasitelja
Svaki dan od 10:00h do 17:00h
