Skadarlija je boemska četvrt Beograda i zasigurno najponatiji deo grada koji je očuvao duh i arhitekturu nekadašnjih vremena. Posetioci mogu posetiti Skadarliju u bilo koje vreme jer preko dana ona nudi prijatne šetnje dok uveče porpima boemski duh kojim očarava apsolutno svakoga, turiste i meštane podjednako.
Skadarlija obuhata oblast oko Skadarske ulice u Beogradu. Ova relativno kratka ulica, duga svega 600 metara sadži brojne kafane, koje svojim izgledom i autentičnom atmosferom čuva duh starog Beograda. Iz tog razloga Skadarlija je nazvana boemskom četvri jer se smatra da se upravo ovde čuva duša grada.
Pre urbanizacije ove oblasti koja se desila 1870. godine, ulicu su uglavnom naseljavali Romi. Ceo kraj je bio jako siromašan karakterističan po tome što je krzo njega tekao potok nazvan Bibija. Potok je ime dobio po romskom božanstvu spasitelja koji se zvao Bibija. Potok i dalje postoji ali je povezan sa kanalizacijom zbog čega nije vidljiv na površini kao nekada. Nakon urbanizacije ulica je dobila ime Skadarska po pvom srpskom gradu Skadru koji nalazi na teritiriji današnje Albanije. U to vreme cela oblast je pretpela značajne izmene koje su nastavljene godinama kasnije, sa ciljem očuvanja slike starog Beograda i njegove arhitekture.
Sa svojim zagasitim svetlom i kaldrmom Skadarska ulica nam priča priču o Beogradu iz minulih vremena dok brojne kafane čuveju dušu grada i delimično zarađenog nadimka boemska četvrt. Zbog blizine ulice Skadarske i Narodnog pozorišta brojni glumci su često svraćali u kafane nakon brojnih predstava. Skadarliju su obožavali i pisci i umetnici koji su ostavljali svoje tragove ovde. Na kraju njima bi trebalo zahvaliti za tu posebnu atmosferu koju su ostavili za sobom koja se oseća ulaskom u svaku kafanu u Skadarliji.
Srpske kafane
Kao autor ovog teksta shvatio sam da ne postoji reč koja bi u ma kom jeziku na svetu mogla da označava kafanu. Uglanom su prevodi na koje sam nailazio restoran, taverna, tratoria, ali sve ove reči jednostavno ne opisuju kafanu. U Srbiji kafana podrazumeva mesto gde se služi tradicionana hrana, mesto na kom se sastaje, dogovara, pregovara, raduje i veseli; svako utrošeno vreme u kafani u Srbiji se ne smatra izgubljenim vremenom. Kada se celom doživljaju doda kafanska živa muzika uz tamburice i prijatne glasove, za lokalno stanovništvo to se smatra jednom posebnom vrstom meraka dok za strane posetioce ceo događaj predstavlja mešavinu restoranske atmosfere sa onom iz večernjeg kluba. Kafana zauzima posebno mesto u duši svakog Srbina. Ovde se često mogu sresti bojni umetnici koji neretko izvode i cele pozorišne komade i monologe. Kafana se zbog njih smatra i kultnim mestom. Dok se pod restoranom, naročito u zapadnim državama, smatraju mesta gde se služi ručak ili večera, dok su kafane u Srbiji mesta gde ljudi sa svojim prijateljima i porodicom govore o priči i pričanju, uživaju u hrani i piću i posle nekoliko pesama u stanju su da podele velike ljudske mudrosti među sobom.
Interesantne činjenice
