Ko je imao priliku da poseti Italiju, zna šta je italijanski sladoled ili đelato i upoznat je bar sa nekim od neverovatnih ukusa ove jedinstvene poslastice. Italijanski sladoled se praktično može naći na svakom ćošku ma kog italijanskog grada, ali ipak vodite računa - razlike u kvalitetu i tekako postoje. Sa druge strane, onima koji planiraju svoju prvu posetu Italiji savetujemo da nikako ne propuste degustaciju mnogobrojnih ukusa ovog nezaboravnog proizvoda.
Italija je poznata po sladoledu. Prodaje se na mestima koja se zovu “gelateria (đelateria)”, što u bukvalnom prevodu znači prodavnice sladoleda. Mnoge od njih imaju sopstvene specijalitete ili svoje omiljene ukuse i u zavisnosti od regije u kojoj se pravi sladoled, različiti sastojci se koriste, što će vam omogućiti da probate ukuse kao što je na primer lavanda.
Na uglu skoro svake ulice pronaći ćete natpis “Gelato artigianale”- što može biti prevedeno kao zanatski sladoled. Zanatski sladoled (ili domaći sladoled) je potpuno drugačiji od industrijskog:
- Zanatski sladoled je napravljen bez konzervansa, zbog čega ne može biti skladišten duže od par dana;
- Sastojci su sveži i sladoled najčešće pravi vlasnik radnje;
- Manji sadržaj masti (6-10% u zanatskom sladoledu, 8-12% u industrijskom sladoledu);
- Manji procenat vazduha (maksimum 35% u zanatskom sladoledu, minimum 70% u industrijskom sladoledu).
Ipak vodite računa, nije svaki đelato isti. Da bi sebi pojednostavili stvari, italijanski trgovci su se dosetili da sladoled prave dodavanjem veštačkih ukusa i boja. Iako će svaki prodavac sladoleda u Italiji tvrditi da je njegov sladold najbolji u zemlji, to jednostavno ne može biti istina. Na primer, ako probate sladoled sa ukusom jagode a ukus podseća na ukus žvakaće gume sa ukusom jagode, jasno je da je prodavac odlučio da sebi pojednostavi život i umesto pravog voća koristi veštačke aditive. I dalje je sladoled ukusan, ali se ne može pričati o visokom kvalitetu proizvoda. Ono što čini italijanski sladoled posebnim jeste upravo korišćenje svežih namirnica. Naš savet vam je da probate nekoliko sladoleda iz različitih đelateria i ubrzo će vam biti jasno koji od njih je nabolji i najsvežiji, jer se neke stvari jednostavno ne mogu lako sakriti.
Poreklo sladoleda je nepoznato ali se pretpostavlja da ova poslastica potiče još iz doba drevnog Rima. Savremeni sladoled je izmišljen u šesnaestom veku u Firenci od strane arhitekte Bernarda Buontaletija koji je prvi koristio mešavinu jaja, mleka i slatke pavlake.
Objašnjenje tipičnih italijanskih ukusa sladoleda
Stracciatella - vanila sa komadićima čokolade
Nocciola - lešnik
Pistacchio - pistać
Fragola - jagoda
Fior di latte - (mleko) osnovni ukus sladoleda baziran na mleku, slatkoj pavlaci i šećeru
Cioccolato fondente - ukus čokolade sa višim procentom kakaa (više od 45%)
Cioccolato extra fondente - ukus čokolade sa jako visokim procentom kakaa (više od 70%.)
Cioccolato Bianco - bela čokolada
Anguria - lubenica
Arancia - pomorandža
Cannella - cimet
Frutti di bosco - šumsko voće
Granite - može se naći u svakoj prodavnici sladoleda. Ovo je poluzamrznut dezert, poreklom sa Sicilije, napravljen od šećera, leda i različitih aroma (najčešće voćnih).
(!) Sladoled se prodaje u kornetima (“cono” na italijanskom) ili čašicama (“coppetta”na italijanskom), i svaki put kada budete kupovali sladoled pitaće vas “coppetta” ili “cono”.
Interesantne činjenice
- Sladoled je postojao pre nego što su zamrzivači izmišljeni. Tokom zime ljudi su led skladištili ispod zemlje i na taj način čuvali u velikim količinama za letnje dane. Nakon toga bi stavljali metalne posude preko leda, ali uzimajući u obzir da je temperatura leda oko 0°C, sladoled se ne bi zaledio. Genijalan način da se temperatura snizi je taj da se doda so u led, što je bilo dovoljno da se temperatura spusti dovoljno nisko kako bi se ostvario željeni cilj.
- Prvi industrijski sladoled (na štapić) Mottarello je napravljen u Italiji 1948. godine.
- Današnji uspeh sladoleda se može pripisati Italijanu Filipu Lenciju, koji je otvorio prvu prodavnicu sladoleda u Americi krajem osamnaestog veka.
