Švedjani su poznati gurmani, koji vole da u svojim kulinarskim iskušenjima ostvaruju velika dostignuća. Dobro društveno uređenje, kultura, tradicija, klima i položaj zemlje su ostavili veliki trag u ishrani Šveđana, u hrani u kojoj podjednako uživaju i domaći ali i turisti. Posetioci iz Švedske odlaze zadovoljni zbog dobrog kvaliteta hrane i restorana, ali zbog gostoprimstva i profesionalnosti. Osnovne namirnice u Švedskoj kuhinji su razne vrste ribe, a najviše losos i haringa, ali i divljč, plodovi iz šume i pečurke. Nedostatak povrća tokom hladnih zima je uticao na švedsku kuhinju, ali blizina mora je odlučila da najveći specijalitet Švedske budu školjke, najviše ostrige, koje za svoj specifičan ukus mogu da zahvale sazrevanju u hladnom moru.
Ribolov i lov u Švedskoj imaju dugu tradiciju, pa se na švedskoj trpezi često mogu videti jela od losa i jelena. Najpoznatiji švedski džem je džem od brusnice, koji je veoma tražen, jer se baš on dodaje na jaka jela od mesa. Kada se održava dodela Nobelovih nagrada, obavezan delikates na koktelima je džem od kupine. Švedski hleb se zove „knekebrot“. Za deserte se najčešće mogu videti palačinke, mafini, crni puding, pita od jabuka. Ono što se u Švedskoj najviše pije je mleko, kao i jogurt, pa je Švedska po potrošnji mleka broj jedan u celom svetu. Među alkoholnim pićima, najviše se pije kuvano vino ili glog, ali i vodka, brend „Absolut“. Na švedskom „smaklig maltid“ znaci „prijatno“.
Švedski plemići su još u XIV veku, imali običaj da između glavnih obroka služe razna hladna posluženja na malim posebnim stolovima u dnevnim boravcima palata. Tu bi se našli sirevi, hleb, puter, voće, riba, dimljeni losos, kao i vina i likeri. U XVII veku je ovakvo posluženje iz dvorova prešlo u kuće građana nižeg sloja, a od 1912. godine, nakon Olimpijade u Stokholmu, restorani su počeli da praktikuju ovakav vid posluženja, koji je kasnije postao popularan pod nazivom ŠVEDSKI STO, koji je globalno postao popularan u New Yorku 1939.
Norvežani i Danci imaju svoje verzije švedskog stola, koje se zovu koldbort i kolde bort.
Autor teksta
Maja Glavaš, diplomirani komunikolog. Radi u turizmu.
Kotakt: [email protected]; instagram stranica: travel_europe1
